Kardiolog savetovao kako da održite srce mladim i zdravim što je duže moguće

Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da je srce čak polovine odraslih muškaraca i 20 odsto žena u SAD pet godina starije od njihovog hronološkog uzrasta. 

Kardiolog dr Vikas Sander, objasnio je kako naše srce godinama stari, kako možemo da utvrdimo da li prerano stari i otkrio na koje sve načine možete održati svoje srce zdravim i mladim.

Kako možemo znati da srce prerano stari?

Pošto je moguće da srce stari brže od hronološkog uzrasta, možete dobiti predstavu o tome koliko bi moglo biti vaše "srčano doba" pomoću kalkulatora starosti srca.

To je način kvantifikacije vašeg kardiovaskularnog uzrasta na osnovu različitih faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, prošli zdravstveni problemi i porodična istorija, prenosi N1.

Ovo je važno jer hronološki starija srca verovatnije imaju čvršće, kalcifikovane arterije, zadebljano i čvršće mišićno tkivo, abnormalnosti u njihovom provodnom sistemu i disfunkcionalne zaliske.

Noviji način za kvantifikaciju ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti je korišćenje kalkulatora kardiovaskularnog rizika Američkog udruženja za srce i Američkog koledža kardiologije.

Ovaj onlajn alat koristi slične metrike za određivanje osnovnog rizika od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina.

Rizici povezani sa bržim starenjem srca

Faktori kao što je vaša zdravstvena istorija mogu pomoći vašem lekaru da dobije predstavu o tome koliko je staro vaše srce i vaš ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Postoje faktori rizika i to: 

• Hronološka starost – rizik od srčanih oboljenja počinje da raste posle 55. godine, kada krvni sudovi počinju da se ukrućuju, a doživotno nakupljanje plaka u arterijama počinje da ometa protok krvi.

• Pol – Muškarci razvijaju srčane bolesti oko 10 godina ranije od žena i ljudi sa AFAB. Žene su generalno zaštićene estrogenom sve do nakon menopauze, kada njihov rizik od srčanih oboljenja počinje da se poklapa sa rizikom muškaraca.

• Porodična istorija – vaš rizik od srčanih oboljenja je veći ako je vašem ocu ili bratu dijagnostikovana bolest pre 55. godine ili vašoj majci ili sestri pre 65. godine.

• Krvni pritisak – krvni pritisak iznad 120/80 mmHg stari srce.

• Holesterol – što je veći nivo holesterola, starije je vaše srce.

• Pušenje – svako pušenje povećava rizik od srčanog udara, čak i ako je to samo povremeno. Izlaganje pasivnom pušenju takođe može biti opasno.

• Težina – prekomerna težina i gojaznost opterećuju vaše srce.

• Dijabetes – Dijabetes ili predijabetes vas izlažu većem riziku od srčanih problema.

Kako održati svoje srce mladim i zdravim

Vodite računa o svojim hroničnim bolestima ili stanjima: Održavanje krvnog pritiska u normalnom opsegu može smanjiti rizik. Isto važi i za dijabetes i visok holesterol. Druge bolesti, kao što je bolest štitne žlezde, kao i neki lekovi, mogu oslabiti vaše srce. Radite redovne kontrole, pridržavajte se plana lečenja vašeg lekara i uzimajte lekove kako vam je propisano.

Ostanite aktivni: Srcu je potrebna vežba da bi održalo formu. Vežbanje povećava snagu pumpanja vašeg srca i pomaže u isporuci kiseonika u celo telo.

Hranite se zdravo: Ishrana za zdravlje srca može značiti uključivanje više stvari na jelovnik kao što su integralne žitarice, povrće i nemasni proteini. Dr Sander takođe preporučuje izbegavanje trans masti (loše masti, koje su veštački proizvedene za očuvanje hrane), kao i štedljivu potrošnju zasićenih masti, soli i rafinisanog šećera.

Prestanite da pušite: Duvan izaziva veliku zavisnost, a prestanak pušenja je težak: prosečna osoba pokuša sedam puta pre nego što uspe.

Umereno sa alkoholom: Smanjenje unosa alkohola je još jedan odličan način da održite svoje srce u dobroj formi. Prekomerno pijenje je povezano sa kardiovaskularnim stanjima kao što su visok krvni pritisak, kardiomiopatija i veći rizik od moždanog udara.

Ne zaboravite na redovne kontrole: Idite na redovne preglede kako bi vaš lekar mogao da testira vaš krvni pritisak, trigliceride, glukozu i holesterol na prazan želudac, ili samo da priča o simptomima koje imate. Na taj način, vaš lekar može pomoći u identifikaciji srčanih problema pre nego što izazovu ozbiljne probleme.

Nemojte zanemariti neobične simptome: Iako su redovni pregledi važni, takođe je ključno da slušate svoje telo kada vam govori da nešto nije u redu. Stoga, ako osetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru: kratkoća daha, otok u nogama, bol u grudima, neobjašnjiv umor, iznenadna promena tolerancije vežbanja, lupanje srca, konfuzija, vrtoglavica, prenosi N1.