Nekoliko čitalaca nam se prethodnih nedelja požalilo na problem koji su imali gradski psi o kojima brinu, neposredno nakon puštanja ili preuzimanja iz prihvatilišta za napuštene životinje u Šangaju.

Naime, jedan od problema s kojim su se suočili Novosađani koji su preuzeli pse, ili direktno iz prihvatilišta ili su ih sreli na ulici oko sat do dva nakon vraćanja na njihove lokacije, bio je taj što su psi bili prekriveni krpeljima – po rečima ovih ljubitelja životinja, bilo ih je na stotine, čak i pored toga što su im u “Zoohigijeni” rekli da su dobili “nešto da krpelji otpadnu”. Građani su rekli da su satima vadili ove parazite sa pasa, a neki od njih i da je ovo “čišćenje” trajalo više dana.

Zašto nadležni ne rade svoj posao?  

Drugi problem na koji se prethodnih meseci nailazilo na ulicama, a o tome se vrlo često pisalo na društvenim mrežama je i taj što su psi vraćeni na lokacije bili u veoma lošem zdravstvenom stanju, pojedini i zaraženi smrtonosnim virusom štenećaka. Oni koji su imali sreće, na vreme su prebačeni u privatne ambulante, uz rizik veterinara da će biti sankcionisani jer im je zaprećeno kaznama ukoliko leče napuštene pse. Neki psi su se izvukli, neki nisu.

Nadležne u ovom javnom komunalnom preduzeću pitali smo ko održava zelene površine u prihvatilištu, da li su rađeni tretmani protiv krpelja i da li psi koji tamo žive ili privremeno borave dobijaju odgovarajuću zaštitu od spoljašnjih parazita. 

Takođe, pitali smo i da li se psi koji uđu u prihvatilište vakcinišu protiv zaraznih bolesti.

Posle osam dana dobili smo odgovore od pomoćnika direktora ovog JKP Slobodana Krstina. 

On nas je podsetio da je Grad Novi Sad 2014. godine osnovao JKP “Zoohigijena i Veterina Novi Sad” koje sprovodi program smanjenja populacije uličnih životinja i u kom su “već dugi niz godina ustaljene procedure po pitanju rada sa napuštenim životinjama, kako psima, tako i mačkama”. Grad je 2011. godine izradio strategiju napuštenih životinja (Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji Novog Sada) po uzoru na razvijene evropske gradove, navodi Krstin.

– U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja (u daljem tekstu: ZODŽ), članu 54. smo jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima i sprovodi strategiju za napuštene životinje. Takođe, jedinica lokalne samouprave je dužna da po članu 66. ZODŽ na svojoj teritoriji poseduje prihvatilište za životinje. Naše prihvatiliše je najuređeniji prostor tog tipa u Republici Srbiji što je pokazala i vanredna kontrola koja je rađena po nalogu Ministarstva poljoprivrede – pohvalio se pomoćnika direktora “Zoohigijene”.

Na naše pitanje ko održava zelene površine u prihvatilištu dobili smo odgovor da ih “redovno održavaju zaposleni na tom poslu u okviru Preduzeća“.

– O higijeni se najviše vodi računa upravo iz razloga konstantnog protoka pasa tokom sprovođenja programa i mera kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka. Osim pojedinačne zdravstvene kontrole svake jedinke koja obuhvata i čišćenje od parazita, ceo prostor kako zatvorenog tipa, tako i istrčavališta i kompletan mobilijar se redovno čiste. Travnjaci se kose i održavaju tako da su infestacije parazitima u našem Prihvatilištu isključene. JKP “Zoohigijena i Veterina Novi Sad” nije nadležna za održavanje i tretiranje zelenih površina van kruga Preduzeća – navodi Krstin.

Što se tiče tretmana protiv krpelja konkretno, odgovoreno je da su nosioci delatnosti u prihvatilištu  upravo “stalno prisutni veterinari, veterinarski tehničari i zoohigijeničari”, te da se “pojava bilo koje vrste ekto i endoparazita na psima, mačkama u prostoru gde borave ili se istrčavaju momentalo i stručno sanira na adekvatan način, kako na životinjama tako i na prostoru gde borave ili istrčavaju”.

Na pitanje da li psi koji žive ili privremeno borave u prihvatilištu dobijaju odgovarajuću zaštitu od spoljašnjih parazita pomoćnik direktora ovog preduzeća je odgovorio:

– Smisao naše delatnosti je i udomljavanje napuštenih životinja te se svim silama zalažemo da ga maksimalno afirmišemo, pa nam povećani broj udomljenih pasa iz godine u godinu daje vetar u leđa da radimo još više trudeći se da na taj način napuštena životinja što kraće vreme provede u Prihvatilištu. Za to vreme naši veterinari urade neophodno čišćenje od parazita.

Naše poslednje pitanje Zoohigijeni odnosilo se na pojavu zaraznih bolesti/virusa za koje postoji vakcina kod pojedinih pasa koji su vraćeni na ulicu nakon boravka u prihvatilištu. Konkretno, tražili smo odgovor na pitanje: “da li se psi koji uđu u prihvatilište vakcinišu protiv zaraznih bolesti?”

–  Infestacija ekto i endoparazitima kod pasa i mačaka je trenutan proces i zavisi od prisustva parazita u sredini gde se životinja nalazi. Kako radimo sa napuštenim psima sa ulica našeg grada i prigradskih naselja koji pripadaju teritoriji Novog Sada ne možemo da garantujemo da će pas koga očišćenog od parazita vratimo na lokaciju sa koje je potekao izbeći da ga na istoj toj lokaciji ponovo zahvate paraziti tipa krpelji, buve itd u najkraćem mogućem roku. Posebno sada, u proleće kada je nakon zimskog perioda hibernacije, porastom temperature i bujanja vegetacije i aktivnost i broj krpelja u porastu. Kao što je poznato, ni najsavremeniji preparati za zaštitu od parazita ne pružaju stoprocentnu sigurnost da se, u ovom slučaju napuštenoj životinji neće “zakačiti”  krpelj, posebno ako u obzir uzmemo lokaciju boravka i kretanja napuštenih životinja kao i opšte zdravstveno stanje i kondiciju. U naše prihvatilište, nažalost, stižu ulični psi koji najčešće nisu idealnog zdravstvenog stanja, uhranjenosti ni kondicije, pa je to često otežavajući faktor prilikom sprovođenja Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji Grada Novog Sada – zaključuje se u poslednjem odgovoru Slobodana Krstina koji za budućnost najavljuje “realizaciju novih projekata koji će takođe pomoći i olakšati život napuštenim životinjama”.

Nakon dobijenih odgovora, ponovo smo kontaktirali čitaoce koji su nam decidno ponovili: jedni – da su pojedini psi direktno preuzeti iz prihvatilišta, da jesu dobili “terapiju” nakon koje su manji krpelji otpadali sa životinja, ali da je to trajalo danima. Istovremeno, veće krpelje, pune krvi, oni su ručno skidali sa pasa. U drugom slučaju, pas je došao do porodice kod koje povremeno prespava nepuna dva sata nakon puštanja na lokaciju i situacija je bila slična – danima su se rešavali ovih parazita. Oni su dodali i da su im u prihvatlištu potvrdili da imaju problema s krpeljima te da su ovi postali otporni na zaštite.

Prema nezvaničnim informacijama, nakon slanja pitanja “Zoohigijeni” pa do dobijanja odgovora, u prihvatilištu je u tom periodu urađeno prskanje boksova, a prošlog vikenda je bila i izložba pasa tako da je svakako dobro da je nešto učinjeno da se bar malo smanji koncentracija krpelja.

Podsećamo, Ekološki front Novi Sad je krajem decembra prošle godine ukazao na lošu situaciju u prihvatilištu “Zoohigijene” kao i da je zatražilo hitan inspekcijski nadzor. Između ostalog, sumnjali su da je “broj uginuća izuzetno visok, usled neuhranjenosti i zaraze, a nije isključeno da se psi usled lošeg zdravstvenog stanja, bez da budu lečeni, eutanaziraju”.