NAŠA ANKETA: Kako Novosađani obeležavaju krsnu slavu?

Krsna slava je tradicija koja srpski narod razlikuje od ostalih pravoslavaca. Iako postoji crkveni protokol kako bi ona trebalo da se obeležava, način proslavljanja se ipak razlikuje od domaćinstva do domaćinstva. Razlike su primetne u mnogo čemu: od broja gostiju, preko sprovođenja običaja i odluke da li se hrana priprema ili naručuje, pa sve do toga da li za slave koje padaju u vreme posta spremaju posnu ili mrsnu trpezu. Ova poslednja stavka predstavlja i najveći kamen spoticanja među ispitanicima, zbog koje su u stanju i da se posvađaju.

Pitali smo Novosađane (naravno, one pravoslavne veroispovesti) da li i kako obeležavaju krsnu slavu, i evo šta su oni odgovorili.

"Ivkova slava" nije retkost ni u Novom Sadu

I dalje postoji nemali broj sugrađana koji se za slavu priprema dugo i pomno, ne žali novca uloženog u hranu i piće, a kroz kuću mu, u nekoliko dana, prodefiluje i više desetina gostiju.

Jedna od njih je i porodica Kolundžija, koja ugosti oko 40 duša i to podrazumeva iste goste godinama, a isti broj očekuje i Zorica P.Đ, čiji meni podrazumeva sve po redu, od predjela, preko supe i sarme, do torti i kolača.

– Slavimo Svetog Nikolu, pedesetak gostiju. Slavska pogača, riba, punjena suva paprika posna, pite posne, sve je posno. Inače traje tri dana, k'o lvkova, jer dolaze i posle ko nije mogao taj dan – oslikava Marijana D.G. kako to izgleda u njenom domu.

Tri dana se slavi u kući Olivere M, jer jedino tako uspeju da rasporede veliki deo familije i prijatelja.

– Predjela, riblja čorba, posna sarma, prebranac, dimljena riba, sitni kolači i baklave - sve sami spremamo! Oko pedesetak ljudi ugostimo, a neki dodju i po dva puta – kroz smeh priča Olivera.

Porodica Gavrilov je velika, pa ih sa najbližim prijateljima bude oko 30.

– Obožavam slavu. U ovom haotičnom i užurbanom vremenu, za mene je to povod da se rodbina i prijatelji okupe, ispričaju, provesele. Pošto volim i da kuvam, onda je i povod da pravim sto malih slanih i slatkih đakonija, da se uredi sto, umesi lepa pogača – kaže domaćica porodice Gavrilov i dodaje da im ne dolazi sveštenik, već toga dana njen suprug sa decom ode po sveću u obližnju crkvu.

Familiji Marinković sveštenik dolazi dan pred slavu, a njihovo domaćinstvo ugosti takođe oko tridesetak ljudi. Kod njih su neizostavni slavski kolač i koljivo koje domaćica sama priprema, kao i sva ostala jela.

– Naša slava je Sveti Ignjatije, primimo oko 25 gostiju, a spremam sve sama - od predjela do kolača, kao i slavski kolač i žito. Kolač i jedan deo žita (panaiju) muški članovi nose u crkvu na jutro slave gde sveštenik očita slavu, a kod kuće pre ručka se kolač lomi. Slavimo posno jer se tako slavilo oduvek i ne menjamo – opisuje Ilijana S.

Sve su češće proslave – u krugu uže porodice

Iako ima onih koji u vreme slave uživaju u okupljanju većeg broja ljudi, primetan je trend vraćanja na okupljanje uže porodice.

– Slavimo Sabor Svetog Arhangela Mihaila tj. Aranđelovdan. Pripremam samo slavski kolač i ručak: supu,sos, pire i meso, u krugu najuže porodice. Mi smo naučeni da je to porodični praznik koji obeležavamo bez opijanja do kasno u noć – veli Svetlana H.

Slično proslavlja i Slađana H, kod koje ne bude više od deset osoba na ručku, kao i veliki broj drugih ispitanika, koji ističu da slava ne treba da se pretvori u gužvu i tanderbal, niti je cilj da domaćice spadnu s nogu, a domaćini se zaduže, već da se okupi porodica i uživa u miru i ljubavi.

– Naša slava je Sveti Dimitrije, dođu nam uvek isti ljudi , bliski i dragi. Ujutru porodično idemo u crkvu da bi sveštenik osveštao kolač i žito – kaže Zora S.

Porodica Mihajlović, koja slavi Svetu Petku, ujutro ide u crkvu da osvešta kolač i žito, a kad se vrate kući porodično se okupe oko ikone, pomole se zaštitnici, uz upaljeno kandilo, sveću i tamjan. Goste koji im naiđu služe ih žitom i sitnim kolacima.

– Pravili smo velike gozbe godinama i shvatili da nas sve to iscrpljuje, što fizički, što finansijski. Prošle godine smo prekinuli takvu tradiciju, javili prijateljima da se ne ljute i da ćemo ubuduće obeležiti našeg sveca samo porodično – kaže Dušan V.

Mrsna jela i u vreme posta – oprečna mišljenja

Najveći sukob mišljenja izaziva činjenica da pojedini sugrađani za slave koje padaju u vreme posta pripremaju mrsnu trpezu, što je nekim drugim Novosađanima neshvatljivo.

– Slava nam je Sveti Nikola i, iako je u vreme posta, pravimo je mrsnu. U razgovoru sa sveštenikom smo tako odlučili. Prvo ne postimo taj veliki post, a pošto je muževljev deda započeo mrsnu, kažu da ne valja menjati – objašnjava Dragana D.

– Godinama sam pravila posnu slavu, ali niko od naših gostiju ne posti, pa sam uvela mrsna jela – iskrena je Jelena Š.

Svetac zaštitnik porodice Mileve N. je Alimpije Stolpnik, 9. decembra, što pada u vreme posta. Oni prave neobičnu kombinaciju.

– Ručak bude postan, a večera mrsna. Imamo goste koji ne mogu da podnesu miris i ukus ribe, tako da uvek bude prase za večeru – opisuje način na koji se snašla ova sugrađanka.

Jedna od osoba koje zameraju nepoštovanje posta je Vanja L.

– Moje mišljenje je da je čisto skrnavljenje ako slavu koja je posna slavite kao mrsnu. Bolje je ne slaviti, nego to raditi kako ne treba. Nasa slava je Lazarevdan i u vreme je vaskrsnjeg posta, slavi se kako je Bog zapovedio, sa posnom hranom. Ljudi treba da dolaze na slavu da bi je ispoštovali, a ne da bi izvoljevali hoće li pečenje ili ribu. Slave u postovima se prave posne, kao i one koje padnu na sredu ili petak – izričita je Vanja.

Nada L. tvrdi da joj je jedan pop, na pitanje da li je greh što prave mrsnu slavu u vreme posta, objasnio da je veći greh ako nikad ne postiš u toku godine, a na slavi to činiš.

Ivana K. je zato pronašla kompromis, s obzirom na to da je njena “devojačka” i “udata” slava ista – Sveti Nikola.

– Otkad znam za sebe, postim taj dan, a suprugovi prave mrsno, tako da ja pravim i posno i mrsno. Prvi dan postimo (ugađamo mojoj mami), a drugi dan dan dolazi naše društvo i onda se gostimo i posno i mrsno, kome šta prija – objašnjava ova ispitanica.

Slavsko posluženje se sve više – naručuje

Kako bi nastavili sa tradicijom slavljenja krsne slave, a olakšali pripremu iste, neka domaćinstva se odlučuju za delimično ili kompletno naručivanje posluženja.

– Pre smo sve sami pravili, ali kako sada svi puno radimo, uglavnom kupimo kolače, a riblju čorbu i pečenu ribu naručimo – kaže Milorad V.

Sugrađani tvrde da je prezauzetost uzela maha i da ne mogu više da posvete nekoliko dana pripremi ovog važnog datuma u njihovoj porodici, pa je to najčešći razlog poručivanja. Danas sve može da se kupi, od slavske pogače i keteringa za predjelo, preko čorbe i glavnih jela, do kolača.

– Slavimo Sv. Savu, za naših dvadesetak gostiju pravim žito, rusku salatu i pogaču, a sve ostalo poručimo: pečenje sa prilozima, sarme i predjela – nabraja Aleksandra N.

Gospođa Vujičić se odlično snašla, a njen upečatljiv odgovor glasi:

–  Posna slava, Sveti Nikola. Muž sve sprema, osim kolača - to je moj deo. Njih poručujem.

Branislav M. od pre nekoliko godina slavski ručak organizuje u restoranu, kako ne bi opteretio porodicu oko pripreme hrane i sređivanja kuće, dok je Đorđe R. nadogradio i poseban deo kuće specijalno namenjen slavi.

– Pozivani smo na veliki broj slava kod rodbine i dragih prijatelja i kumova i volimo da im uzvratimo svima. Napravio sam u zadnjem delu kuće posebnu prostoriju baš za tu namenu i sad svi mogu da stanu u istom danu – zadovoljan je ovaj Novosađanin sa Adica.

Ipak, među našim ispitanicima ovo su zaista retki primeri, a anketu zaključujemo sa statističkim podacima da većina ispitanih ipak obeležava ovaj dan skromnije, u krugu njima najbitnijih ljudi. Jer, kako kaže jedan od naših anketiranih: bitno je da se okupimo i ispričamo, a kuća da bude puna smeha i radosti...