NOVOSADSKA HEROINA: Jarmila je donirala kožu nepoznatoj devojčici

Ona je strukovni medicinski radiolog i kroz svoj posao voli da pomaže drugima. O njenom podvigu se malo zna, a takva humanost zaslužuje pažnju: samonicijativno se prijavila da donira svoju kožu nepoznatoj trogodišnjoj Romkinji koja je u požaru zadobila velike opekotine i time joj spasla život!

Jarmila Činčurak rođena je 1973. godine u Vrbasu. Završila je Medicinsku školu u Novom Sadu, nakon čega je pet godina radila kao medicinska sestra, a posle se odlučuje za fakultet i specijalizaciju iz radiologije u Beogradu. Trenutno radi kao radiolog u Kliničkom centru Vojvodine, u angio sali, ali i određene tretmane u jednom kozmetičkom salonu. Mnogo toga čini u humanitarne svrhe i rado pomaže ljudima na razne načine.

Ipak, jedan njen gest po veličini i značaju izdvaja se od ostalih.

– Čula sam da je u Beogradu bio požar, u kojem je jedno dete smrtno stradalo, a nekoliko njih povređeno. Za trogodišnju devojčicu koja je imala 95 posto opekotina tražili su donatore kože, kako bi preživela, a moj sugrađanin Milan Simić iz "Romske časti" prvi se javio kao donator. Devojčica nije imala bliske srodnike, majka joj je umrla. Tri nedelje nakon što su joj presadili Milanovu kožu, ponovo su tražili donora, jer je površina sa opekotinama bila velika, pa se deo kože nije primio. Bili su u pitanju dani, a kada sam to videla na Fejsbuku, odmah sam se javila u Tiršovu bolnicu i prijavila se, ne razmišljajući puno – kaže Jarmila za portal Moj Novi Sad.

Iako su je upozorili da će joj na obe butine, odakle se uzima koža, ostati trajni ožiljci, humana žena nije odustala od svoje namere da pomogne nepoznatoj devojčici. Transplatacija kože je obavljena u opštoj anesteziji, a Jarmila najviše pamti užasan svrab koji se pojavio nakon nekoliko dana. Usledila je ozbiljna nega rane, a potom i ožiljaka, a i danas, nakon godinu dana, mora da vodi računa o negovanju tih delova.

U celoj priči, iznenadila ju je jedna nelogičnost.

– Kada sam otišla da otvorim bolovanje, saznala sam da ne postoji šifra za donatorstvo. Lekar opšte prakse nije mogao da mi otvori bolovanje, pa sam morala uzeti slobodne dane za oporavak. Prosto mi je neverovatno da tako nešto nije regulisano zakonom, jer donatori krvi automatski dobijaju dva slobodna dana – naglašava Činčurak.

Na sreću, Jarmilina koža lepo se primila kod male devojčice, a osoblje iz Tiršove reklo joj je da je dete, pored kože, dobilo i deo njene energije.

Njene kolege sa radiologije su veoma ponosne na nju i maksimalno su joj pomogle u oporavku, ali u KCV njen herojski gest, kako kaže, nije propraćen.

– Ljudi iz moje okoline bili su iznenađeni što sam spremna da to učinim za meni potpuno nepoznato dete, neki su pokušali i da me odgovore. Međutim, ja sam došla u jednu mentalnu fazu kada mi stvarno ništa više nije bitno što se tiče fizičkog izgleda i ne marim za ožiljke – navodi naša sagovornica.

Nažalost, donatorstvo ju je izašlo prilično skupo, jer je za razne meleme do sada morala da izdvoji oko 100.000 dinara.

Ipak, njen i Milanov podvig nije ostao neprimećen, pa su oboje dobili Zlatnu plaketu Večernjih novosti za najhumanije delo u 2021. godini. No, istakla je da je Moj Novi Sad prvi novosadski medij koji je pokazao interesovanje za ovu temu.

S obzirom na to da je radiolog, zanimalo nas je i to šta je aktuelno u ovoj oblasti medicine.

– Mi u angio sali radimo ozbiljne metode, jedini u Vojvodini imamo interventnu radiologiju, praktično radimo sve, sem srca. Mislim da građani ne znaju dovoljno o tome šta sve radimo, pa čak ni svi lekari. Imamo ogroman priliv pacijenata, što se tiče magnetne rezonance, mamografa i CT-a tu je uvek gužva, a naše osoblje jako vredno radi i to danonoćno – opisuje ona.

Smatra da se o donatorstvu organa u Srbiji malo zna i da bi trebalo napraviti tribine na tu temu, kako bi se ljudi informisali.

– S obzirom na to da sam rođena na Svetog Arhanđela, verujem da imam čuvara i ne plašim se. Mislim da sam kožu donirala kao neku svoju misiju, jer sam od detinjstva znala da ću pomagati ljudima i raditi u zdravstvu. Osećam ogromno lično zadovoljstvo kada znam da sam nekome pomogla i to me mnogo više usrećuje nego bilo šta materijalno – objašnjava Jarmila.

Ni bol, ni ožiljci ovu ženu velikog srca nisu sprečili da učini dobro delo. Ovakvi primeri, iako malobrojni, vraćaju nadu da empatija nije nestala, kao i saznanje koliko smo jedni drugima potrebni...