Planeta je u julu doživela najtopliji mesec ikada izmeren

Prosečna temperatura u julu bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period. Posledice su se mogle osetiti širom sveta, od toplotnih talasa i suša do oluja i poplava.

Za nama je najtopliji mesec u istoriji merenja na globalnom nivou, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus, prenosi portal Klima 101.

U našoj zemlji istorijski rekord nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine.

Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom, širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.

Bilo je za 0,33 °C toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C.

Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.

Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu 19. veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.

Treba imati u vidu da je u pitanju tek dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.

Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.

I morske vode bile su neuobičajeno tople, klimatološka stanica u Herceg Novom je u sredu, 26. jula, zabeležila temperaturu od 29,6 °C, što je najviša temperatura crnogorskog Jadrana od 1980-ih, a na istom mestu ova brojka je izmerena i 25. jula 2015. Ali Crna Gora nije usamljen slučaj.

Štaviše, temperature mora, globalno gledano, nastavile su da rastu, a trend porasta počeo je još u aprilu. Mesečni rekordi pali su već četvrti mesec za redom, ali smo stigli i korak dalje: otkako se vodi evidencija, okeani zapravo nikada nisu bili topliji nego tokom jula. Oni su ti koji sprečavaju da naša atmosfera bude još vrelija upijajući, kako se procenjuje, oko 90 procenata toplote koja nastaje usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte

Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu upozorila da ovi rekordi imaju direktne posledice po ljude i planetu koji su izloženi sve učestalijim i intenzivnijim vremenskim ekstremima.

Visokim temperaturama, izazvanim globalnim zagrevanjem, bilo je pogođeno više od 6,5 milijardi ljudi, odnosno čak 81 odsto svetske populacije.

Iako su dešavanja u ostatku godine neizvesna, klimatolog sa Univerziteta u Berkliju Zik Hausfader proračunao je da postoji 85 procenata verovatnoće da i 2023. u celini bude rekordno topla.

Ono što jeste u našoj moći je energetska tranzicija na obnovljive izvore. Na taj način, smanjile bi se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a posledično i porast temperature.