POKLON ILI MITO: Nepreciznost u Zakonu daje mogućnost zloupotrebe

Nepostojanje precizne defincije šta je poklon u Zakonu o sprečavanju korupcije daje mogućnost zloupotrebe odnosno podmićivanje javnih funkcionera.

Bivši predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić uhapšen je zbog navodnog primanja mita. On se branio time da novac za koji se veruje da potiče od mita u stvari bio poklon za svadbu.

S druge strane, bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali je priznao da školovanje njegovo troje dece plaća prijatelj 60.000 evra godišnje, zbog čega je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak provere imovine i prihoda jer nije naveo podatke o novcu za školarinu. I nije završio u sudnici.

Iako ova dva slučaja imaju sličnosti, ishodi su potpuno različiti, a nameće se pitanje šta bi bilo da su se pomenuti investitori pojavili na svadbi i darovali novac kao poklon.

Zakon o sprečavanju korupcije nalaže da se prijavljuju pokloni koji su "u vezi sa vršenjem funkcije", odnosno, zabranjuje da se oni primaju, osim prigodnih i protokolarnih.

Prigodni i protokolarni pokloni su u zakonu definisani tako da se odnose samo na ono što se zaista dešava u sklopu vršenja javne funkcije, poput poklona drugih državnika predsedniku naše države ili poklon koji će neki ministar prosvete dobiti prilikom susreta u nekoj seoskoj školi.

Nejasnoće

Nemanja Nenadić, pogramski direktor organizacije Transparentnost Srbija, navodi za N1 da ne postoji definicija šta se sve smatra da jeste u vezi sa vršenjem funkcije. Kako kaže, opšte je pravno pravilo da se u slučajevima kada postoje neke obaveze koje su nejasno definisane one moraju tumačiti u korist obveznika, koji može postati okrivljeni zbog kršenja pravila.

– Tako, veoma vredan dar koji funkcioner ili član njegove porodice dobije u privatnim odnosima, nekim vidljivim povodom ili bez njega, ostaje ispod radara, bez obzira na to što bi krug "prijatelja" možda bio značajno uži da nije reč o osobi koja može da uzvrati zahvalnost o trošku poreskih obveznika – pojađnjava Nenadić.

On napominje da nije sve "crno", odnosno da će se neki pokloni sigurno odraziti na vrednost i strukturu imovine koju funkcioner ima na kraju godine, pa će ipak postojati obaveza da ih prijave Agenciji. To se ne čini odmah po prijemu, već naknadno. To su situacije kada se vrednost ili struktura njegove imovine promeni tokom godine i kada je ta promena veća od prosečne godišnje zarade u Republici što iznosi oko milion dinara.

– To znači, funkcioner koji dobije na poklon automobil, brod, nakit i slično, po zakonu bi trebalo da to prijavi nakon isteka godine. Da li je to učinio, nekad se može proveriti, primera radi kad je reč o predmetima koji inače podležu registraciji, a nekada je to praktično nemoguće, osim na osnovu dojave – smatra Nenadić.

On ističe da s druge strane, neki darovi mogu biti izuzetno vredni, a da dužnost prijavljivanja čak i ne postoji.

Školovanje, lečenje, pomoć familiji

– Na primer, ako "prijatelj" plati kao školarinu potomcima funkcionera nekoliko desetina hiljada evra, vrednost imovine funkcionera se ni za dlaku neće promeniti na kraju godine, samo će izbeći troškove koje bi inače imao – navodi Nenadić.

Ista stvar važi i u slučaju plaćenog odmora na dalekim destinacijama, ustupanja jahte ili aviona, plaćene lične promocije u medijima, održavanja privatne vile, računa za proslave u restoranima i bilo koja druga usluga koja donosi nekakve koristi funkcioneru, a ne povećava mu vrednost imovine. To važi za operacije ili neki drug vid lečenja. U pitanju su sume koje mogu ići i do nekoliko stotina hiljada evra.

Prema zakonskoj definicji javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti, dok je "član porodice" supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera. Tako je moguće zloupotrebiti zakon ako se neka od pomenutih usluga učini nekom poput rođenog brata, sestre, njihovoj deci, bliskom rođaku ili prijatelju….

Ovakavo zakonsko rešenje po Nenadiću ne može se nazvati samo "rupom u zakonu" već pravim "kraterom".

On kaže da bi sve ove stvari mogle da budu predmet ispitivanja Poreske uprave, ali o tome da li ih ona uopšte vrši i na koji način još manje se zna nego kada je reč o proverama koje vrši Agencija.

– Kada je donet Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, on je najavljen kao antikorupcijski, ali bez ijedne odredbe koja bi nalagala da prioritetan predmet provere budu upravo oni koji su imali prilike da budu korumpirani. Primera radi, sadašnji i bivši funkcioneri ili službenici koji su radili poslove kod kojih je rizik od korupcije veći, poput izdavanja dozvola, pojedini inspekcijski poslovi. Prema pravilima iz tog zakona, predmet ispitivanja nije samo imovina, već bi to mogli da budu i "izdaci za privatne potrebe" –  zaključio je Nemanja Nenadić za N1.