Žitelji Srbije godišnje popiju 5,54 miliona kutija lekova za smirenje, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Da smo postali nacija koja ne može bez ovih medikamenata možda najbolje ilustruje podatak da je prošle godine propisano i realizovano oko 3,2 miliona recepata lekova koji se nalaze na pozitivnoj listi – “bromazepama”, “diazepama”, “alprazolama” i “lorazepama”. Ljudi najčešće posežu za njima zbog nesanice, ansioznosti, mišićnog spazma… Osim toga, naši ljudi uzimaju i antidepresive, jer je u 2018. godini za lekove iz ove grupe propisano oko 1,59 miliona recepata, a u apotekama je izdato oko dva miliona pakovanja, piše “Politika”.

Docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava da se naša zemlja nalazi u samom evropskom vrhu po potrošnji ovih lekova, takozvanih benzodiazepina. Analiza pokazuje trend rasta i u regionu, gde su, na primer, stope potrošnje i potencijalne zloupotrebe još veće u susednoj Hrvatskoj. Ljudi nisu svesni da treba biti oprezan prilikom njihovog korišćenja, jer ponavljana upotreba lekova za smirenje dovodi do zavisnosti, a može da utiče i na prolongiranje tegoba kod pacijenta i odlaganje postavljanja prave dijagnoze.

– Medikamenti iz grupe benzodiazepina koji češće izazivaju zavisnost su oni poput “bromazepama” i “alprazolama”. To se može dogoditi ukoliko se uzimaju velike doze lekova i to duže od tri meseca. Treba znati da ako se piju, na primer, sa alkoholnim pićima postoji povećan rizik od pojave toksičnih efekata, pa tada benzodiazepini mogu da izazovu takozvanu smrtonosnu respiratornu depresiju. Činjenica je da se ovi lekovi dosta koriste kod nas, ali i da je neophodno sprovođenje strožih mera zbog bolje kontrole prilikom njihovog propisivanja. Ipak, ovi lekovi su efikasni i gotovo nezamenljivi za pojedina stanja i bitno je utvrditi šta sve utiče na njihovu prekomernu upotrebu. Potrebna je bolja edukacija i informisanost o ovom problemu – kaže dr Samardžić i dodaje da je Finska, koja je imala visoke stope zloupotrebe ovih medikamenata, odgovarajućim merama smanjila procenat primene benzodiazepina u opštoj populaciji na manje od 10 odsto.

Sagovornik “Politike” pojašnjava da je zloupotreba lekova mnogo češće prisutna kod žena nego kod muškaraca, a da se poslednjih godina sve više beleži kod mlađih ljudi.

Detaljnije o ovo temi pročitajte na sajtu Politika.rs.