SZO: Prekovremeni rad povećava rizik od moždanog udara i srčanih tegoba

Studija pokazala i da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati – bili muškarci srednjih godina ili stariji.

Dugi radni sati odnesu stotine života godišnje, zaključak je istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Prva globalna studija ove vrste pokazala je da je 2016. godine 745.000 ljudi umrlo od moždanog udara i srčanih tegoba zbog mnogo vremena provedenog u poslu.

Izveštaj je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i zapadnom pacifičkom regionu bili najviše pogođeni. SZO je takođe rekla da se taj trend može pogoršati zbog pandemije Kovida-19. Zapravo, i neke druge studije su potvrdile da je zaposlenima ugroženo i mentalno, ne samo fizičko zdravlje, piše "Biznis Telegraf". 

Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 sati ili više nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti, u poređenju sa radnom nedeljom od 35 do 40 sati.

Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugih radnih sati bili muškarci srednjih godina ili stariji. Jedan takav, Džonatan Frostik (45), oglasio se na platformi LinkedIn pre više od mesec dana.

– Dakle, imao sam infarkt. To nije ono kako sam planirao da provedem nedelju. Bilo je prilično regularno buđenje u 4 ujutru, jutarnja kafa, odlazak do lokalnog parka, šoping i kasni ručak. Seo sam za sto u 16 sati da se pripremim za novu radnu nedelju. A onda, nisam mogao da dišem... – Frostik je na poslovnoj mreži napisao detaljan post i podelio svoju fotografiju iz bolnice.

Iako pomenuta studija nije pokrivala period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da su skok u radu na daljinu i ekonomsko usporavanje možda povećali rizike povezane sa dugim radnim satima. U izveštaju se navodi da je prekovremeni rad odgovoran za otprilike trećinu svih bolesti prouzrokovanih poslom, prenosi "Biznis telegraf".