Tribina na Dan državnosti: Srbija je primitivno društvo, takva joj je i država

Tribina na Dan državnosti: Srbija je primitivno društvo, takva joj je i država

Na dan obeležavanja Sretenjskog ustava u subotu 15. februara, održana je tribina pod nazivom "Srbija kao nedovršena država". Sala novosadskog hotela "Putnik" pokazala se kao tesna da bi primila sve zainteresovane za temu o tome gde je Srbija danas i šta joj nedostaje da bismo je mogli smatrati funkcionalnom državom.

Prisutni su mogli da slušaju izlaganja sudije Apelacionog suda Miodraga Majića, pisca i dobitnika ovogodišnje NIN-ove nagrade Saše Ilića, pravnika i kolumniste Peščanika Sofije Mandić, sociologa Vesne Pešić, advokata Slobodana Beljanskog i politikologa Radivoja Jovovića, dok je moderator skupa bio novinar Nedim Sejdinović.

Učesnici su se složili da je kontinuitet bezdržavnosti u Srbiji dugačak. Iako po Ustavu postoji podela na tri grane vlasti, izvršna vlast je ona koja dominira nad ostalima granama, a politika i političke partije su uzurpirale skoro sve segmente društva. Izostanak lustracije nakon petog oktobra i izbegavanje suočavanja sa ratnom prošlošću iz devedesetih doveli su današnje društvo u tešku, gotovo bezizlaznu situaciju, čiji kraj se još ne nazire.

Tribina je delom bila inspirisana, što se iz njenog naslova može i zaključiti, knjigom ubijenog premijera Zorana Đinđića, "Jugoslavija kao nedovršena država".



Sociolog Vesna Pešić postavila je pitanje da li su ubistva Zorana Đinđića 2003. i Olivera Ivanovića 2018. godine u direktnoj vezi sa karakterom bezdržavlja u Srbiji, odnosno stanja u kojem se ne može precizno definisati država.

Jugoslavija je imala jednu drugu osobinu, imala je neku vrstu moderne rudimentarnosti, a  to je bio monopol na fizičku silu sa kojom država raspolaže. U sistemu koji je posle nastao, a to je Miloševićevo doba, došlo je do pluralizacije fizičke sile i nije se više znalo ko je sa njom raspolagao i u tom kontekstu se objašnjava ubistvo Đinđića. Imali ste crvene beretke i razne grupacije iz tog perioda. Nakon raspada Jugoslavije država nije ni znala koje su njene granice. Današnja vlast nasleđuje to stanje i uvodi novi način rasturanja državnosti. Više nemamo ni ideologiju komunizma, ni nacionalizma. Uspostavljeni su potpuno neformalni odnosi koji se zasnivaju na ličnim, porodičnim, grupnim, kumovskim i mafijaškim odnosima. Sve institucije su apsolutno poništene, a država je privatizovana od strane jedne grupacije koja se krije iza pitanja rešavanja Kosova − rekla je Pešić.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić smatra da je kontinuitet bezdržavnosti na ovim prostorima dugačak i stabilan. Rekao je da se ne sme zaboraviti da smo u ove faze izašli iz jednog velikog eksperimenta koji se zvao komunističko razdoblje. Ideju jedinstva vlasti, nepostojanja podele vlasti, jedno užasno mešanje socijalnih karata, crpimo upravo iz tog perioda.

Mi vučemo jedan kontinuitet tog eksperimentisanja i igranja sa državnošću, koji daje svoje rezultate u malignom obliku obično pred kraj. To što imamo nedovršenu državu ne znači da nismo blizu jednom dovršenom, zaokruženom društvu. Sve što ne postoji kroz ustavnu podelu, i te kako postoji u jednom paralelnom univerzumu, u jednom društvu koje je umesto sudova uspostavilo svoje sudove, koje je umesto tužilaštva uspostavilo svoje izvršne organe koji komanduju i govore ko je kriv, a ko nije. Uspostavilo je svoje medije i svoj način izbora. Ta stvar funkcioniše i pogledajte koliki je broj klijenata takvog društva zadovoljno iz raznih razloga − konstatovao je Majić.



Sudija je kazao da je važno da srpsko društvo prizna svoje greške, a ne da verujemo da ćemo nepriznavanjem grešaka, na neki volšeban način, jednog dana probuditi se u jednom drugačijem društvu. Po njemu, to se jednostavno neće dogoditi i za dvadeset godina ćemo se probuditi sa tri miliona stanovnika.

Pravnik i kolumnista Peščanika, Sofija Mandić, videla je ironiju u tome da se na Dan državnosti priča o nedržavnosti. Citirala je novinske natpise kao što su “Sretenjski ustav najbolji u Evropi“,  “Obeležava se verski praznik Sretenje“. Primetila je da mediji hvale Sretenjski ustav kao najmoderniji u to vreme, iako je trajao samo pedeset i pet dana.  Zapitala je prisutne na tribini šta mi to danas slavimo i navela je neke odredbe Sretenjskog ustava.

Da li slavimo pokušaj da podelimo vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku pre skoro 200 godina ili slavimo ukidanje tog Ustava? Nije nikakva tajna da je pritisak spolja dočekan blagonaklono od knjaza da bi mogao da vrati apsolutnu moć.  Interesantno da je u Sretenjskom ustavu stajalo da u skupštini treba da budu predstavljeni najrazumniji, najpošteniji i ljudi od najvećeg narodnog poverenja. Mi i danas raspravljamo o ovome kakvi predstavnici sede u skupštini i da li su oni dovoljno razumni da nas predstavljaju. Ustav je branio nepotizam, sukob interesa i trošenje javnih sredstava u privatne svrhe. Ministri su morali biti određeni po svojoj struci. Sudstvo je bilo predviđeno kao nezavisno, a i danas se oko toga lome koplja − rekla je Mandić.

Advokat Slobodan Beljanski je kazao da je Srbija tipičan primer nedržavnog poretka i nabrojao je neke od karakteristika takve države i društva.

Prva karakteristika je da je politika prodrla u sve pore života i da ona zapravo dominira nad pravom. Izvršna vlast dominira nad ustanovama kojima je Ustavom garantovana nezavisnost i samostalnost. Pobeda na izborima ovde se odavno oseća i prima kao kupovina licence za nekažnjeno kršenje zakona. Prisutno je promovisanje predstavnika plebejskih autsajdera u državnu elitu, a koji su oličenje neukosti i nevaspitanja, što ujedno vodi društvo ka tome da je netolerancija jedan od primarnih oblika komunikacije. Nadalje tu je kriza parlamentarne demokratije  i manifestacija autoritarnog režima − poručio je Beljanski.



Poznati novosadski advokat je konstatovao da su mnogi mediji kupljeni ili na neki način ucenjeni. Postoji sveobuhvatna politička i materijalna korupcija, kao i pad obrazovanja i potcenjivanje znanja, zatiranje racionalnosti i dramatično sniženje rashodne moći. Primetio je da to sve dovodi do osećaja nesigurnosti građana, strepnje, nezadovoljstva i neizvesnosti. Svemu navedenom dodao je i potpuno neprimereno prisustvo i potenciranje uloge klera u sekularnoj državi.

Ono što najviše zabrinjava uprkos svim ovim odlikama, jeste to da postoji upadljiva pasivnost građana. Pre ćete ih mobilisati za proteste zbog rušenja nekog parkića, što takođe nije loše, nego što ćete ih motivisati da se bune zbog toga što je ugrožena nezavisnost suda, ili što je sistem uopšte ovakav kakvog sam ga okarakterisao. U evropskoj civilizaciji Srbija je primitivno društvo. Takva joj je i država − kazao je Beljanski.

Pisac i dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade, Saša Ilić, rekao je da je kultura poslednjih decenija zloupotrebljena, zarobljena i iskorišćena kao ideološko vezivo za ovo što se predstavlja kao fasadna državnost. Situacija sa institucijama je u dubokoj vezi sa tako zloupotrebljenom kulturom. Nakon petog oktobra u društvu je paralelno opstajala struktura Miloševićevog režima i  te moći koja je duboko bila porinuta u društvo i institucije, jer nije izvršena lustracija.

Podsetio je da je profesor Nenad Dimitirijević u predgovoru knjige Zorana Đinđića “Jugoslavija kao nedovršena država“, govorio o tome da je u društvu u Srbiji postojalo i danas postoji jedna kultura ćutanja nad prošlošću.

Pre svega govorimo o devedesetim godinama i zločinima koji su izvršeni u ime srpske nacije. Tu je porinut i tu se nalazi glavni problem. U odnosu na to elite Miloševićeve su istrajavale u negiranju te stvarnosti i istorije iz devedesetih godina, i to je plasirano kroz razne kulturne projekte, institucije i naravno kroz medije. Nakon ubistva premijera, reformistička struja u ovoj zemlji  je počela da posustaje i da propada. Društvo nije prepoznavalo šta se zapravo događa, a medijski spin je bio i ostao užasno jak. Do uspona Miloševićevskih struktura došlo je nakon izbora 2012. godine i glavna promena se dešavala iza fasada – objasnio je Ilić.

Objasnio je da je prema pisanju profesora Dimitrijevića kod nas uspostavljen jedan režim istine, jedna interpretacija, koja se nametnula kao jedini aksiom i da tu nema više rasprave i dijaloga. Ako neko ima da kaže nešto drugačije o institucijama, o prošlosti, o politici, on automatski biva diskreditovan. Dobitnik NIN-ove nagrade smatra da se Srbija trenutno nalazi u takvom stanju i da su diskreditacije i hajke ljudi u javnosti posledica toga.



Politikolog Radivoje Jovović se osvrnuo na Mišu Vacića i Srpsku desnicu, ali i na slične organizacije kao što su Levijatan. Rekao je da čovek sa nadimkom Firer namerava da učestvuje na predstojećim izborima, ali to vidi kao logičan sled događaja kada u skupštinskoj klupi sedi Vojislav Šešelj i kada razni generali, koji su osuđeni za ratne zločine, postaju počasni predavači na obrazovnim institucijama.

Mi smo duboko opterećeni nacionalističkim diskursom kao društvo i takvo je i biračko telo velikim delom. Naravno da je korisno dodvoravati se takvim najnižim ljudskim porivima. Ove fašističke parapolicijske, paravojne formacije se koriste za obračun sa političkim neistomišljenicima i pre svega sa novinarskom profesijom, ali i svima onima koji se usude  da podignu glas. Nemojmo zaboraviti da nacionalista nije onaj koji gaji mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima drugih zajednica, već i prema pripadnicima sopstvene zajednice koji imaju drugačije, heterogene poglede na  društvena i politička pitanja – rekao je Jovović.

Vesna Pešić smatra da je najveći simbol i otac svega što se dešava u skupštini i van nje, Vojislav Šešelj, a da su desničarske grupacije proizvod Aleksandra Vučića. Advokat Slobodan Beljanski je rekao da država ne sprečava slobodu okupljanja i govora, jer da to radi ne bi bilo ni ove tribine, ali smatra da je problem što država ne deluje protiv onih koji  sprečavaju tu slobodu. Za takve organizacije je kazao da su produžene ruke i u tome vidi osnovni motiv promovisanja i podržavanja ekstremne desnice. Zaključio je da je nada, da će se nešto popraviti, još daleko od nas. Sudija Apelacionog suda, Miodrag Majić, izjavio je da živimo u poremećenom sistemu i da je obrazovanje najvažnije ako želimo pobojšanje. Sofija Mandić je ocenila da su desničari deca negacije dešavanja zločina devedesetih i da treba insistirati na suočavanju sa prošlošću i onda se neće desiti da se ekstremna desnica kandiduje na izborima. Pisac Saša Ilić  je rekao da kada dođe do osvešćenja organizacija i pobune intelektualaca, tek onda će moći da se pokrene proces obnove civilnog društva. Vraćajući se na Đinđića i Dimitrijevića, zaključio je da je raspolaganje sa prošlošću ključno polje sukoba, jer imamo različite poglede na stvari.

Tribinu “Srbija kao nedovršena država” organizovali su Vojvođanski klub “Vasa Stajić” i pokret “Novi Optimizam“.

Oceni vest:
9
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan