TUŽNA STATISTIKA: Svakog dana u Srbiji, jedno dete oboli od neke maligne bolesti

НЕСТАЛА ДЕЦА ИЛИ НЕШТО ДРУГО?

Недавно на ТV Happy дана 30. октобра 2020. године откривено је неки Др Стефановић продавао децу од, како је речено, 1998. године и то за по 10.000 $. Ништа чудно, чудно је да органи нису га ухапсили за две деценије, уколико је радио тачно то што му се приписује. Једино оправдање активности доктора је што је, можда, спасио децу да не гладују и да се муче као скотови на овом брдовитом Балкану. Зло је ако та деца, сада одрасле персоне, данас живе горе него да су у земљи где су рођени. На крају, мајкама којима су отета деца, плач, бол и јади нико и на никакав начин не може да им пружи утеху. Показало се да је у овом случају држава немоћна или се, не дај боже, солидарисала са крађом и продајом деце странцима или другима, а тачна бројка отете деце нити се зна нити ће се знати, а велика је..

Krađa dece u ovoj deželi postoji od 1960-tih godina.
Nikada nije prekidana.
Uglavnom je organizovana, što znači da se to odnosi na sadejstvo Porodilišta, Matičnog ureda i Socijalne službe, a na pojedinim mestima i Policije i Sudstva.
Ovo je činjenica.
Kradu se uglavnom i najviše drugorođena deca, jer su roditelji manji problem kriminalcima
(a to su svi od lekara, babica, viših medicinskih sestara pa do matičara) kada već imaju decu o kojima treba da se staraju.

Imam visoke indicije da je meni ukradeno muško dete i zavedeno pod imenom koje sam mu dao u porodilištu, ali sa samohranom majkom, Jevrejkom, koja ne može da ima decu.
To je učinila, bez znanja porodilišta, viša medicinska sestra koja je u to doba imala kancer na mozgu. Veliko je pitanje, zbog čega su osobi sa treminalnim stadijumom kancera na mozgu dopuštali da radi sama smene sa decom u porodilištu.
Nama je prijavljeno da je dete bolesno, iako je rođeno 9/10, i izvedena je u trudničkom dosijeu lažna istorija trudnoće, kao da je imala 6-mesečno lečenje i održavanje trudnoće.
Iza toga su se potpisala 3 lekara, ili su njihovi potpisi falsifikovani.
Znam gde je dete, jer smo ga prepoznali po slikama sa društvene mreže.
Nije moglo da ima školovanje koje bih mu ja obezbedio, jer smaohrana majka mu ga ne može pružiti.
U Patologiji mi je pokazan leš deteta, za koje mi je rečeno da je moje.
Nažalost, nisam otvarao kovčeg prilikom sahrane, jer sam hteo da poštedim majku bola.
Što znači da su u kovčegu mogle biti i flaše ispunjene vodom.
U Matičnom Uredu Novog Sada su odbijali da mi izdaju smrtovnicu.
Tvrdili su da se za tako rođenu decu i umrlu, izdaju samo Potvrde.
Što bi značilo, da nismo kao civilizacija daleko odmakli u 20 i 21 veku.

APELUJEM na sve Romkinje koje dolaze da se porode, a zatim ostave decu i pobegnu,
da to ne čine. Takođe apelujem na sve roditelje, da na upite da ostave svoje mrtvo dete
za fenolhloridne flaše i studente medicine- da to odbiju.
Svako ostavljeno telo može biti upotrebljeno za manipulaciju prilikom krađe živog deteta.
Morali bi da donesemo zakon, u kojem se ne bi dozvoljavalo ostavljanje bilo čijeg tela bebe na staranje (i upotrebu) Patologiji.