Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Ilustracija/ Moj Novi Sad

Večeras u Kampusu: Tribina o situaciji u Hitnoj pomoći pa – svirka

Leto je prošlo, ali program u Kampusu novosadskog univerziteta koji je počeo pod nazivom "Kampus – zona slobode" i "Leto u kampusu", još uvek traje.

Za večeras, 29. septembar, u 20 sati najavljena je tribina "Minuti ili magla" na kojoj će učestvovati predstavnici pokreta "Pravo na život - Meri" Dejan Zejnula (osnivač) i Ratko Živković, kao i stučnjaci iz oblasti urgentne medicine – o radu Hitne pomoći, problemima sa kojima se suočavaju zaposleni i razlozima nepoverenja građana.

– Tema se tiče svih nas jer Hitna pomoć treba da bude tu za svakog od nas. Razmatraćemo kako je došlo do trenutne situacije i šta možemo učiniti da se kvalitet ove važne službe poboljša – stoji u najavi.

Od predstavnika zdravstvenih radnika govoriće dve zaposlene u Zavodu za urgentnu medicinu Novi Sad – Radojka Jokšić Mazinjanin koja je dobila opomenu zbog "kršenja radne discipline", a u vezi sa njenim komentarom u internoj Viber grupi lekara. Druga učesnica tribine, njena koleginica, dr Aleksandra Opačić dobila je danas rešenje disciplinskog postupka – opomenu da, ako u šest meseci ponovi isti prekršaj, može da dobije otkaz bez upozorenja, a sve to, takođe – zbog komentara u Viber grupi.

Još jedna doktorka iz novosadske Hitne pomoći dobila upozorenje za otkaz

Podsećamo, njihovih troje kolega – dr Vanja Stanić, te medicinski tehničari Nemanja Velikić i Dejan Spremić već su dobili otkaz početkom septembra.

Pokret pravo na život – Meri

Kako piše na njihovom sajtu, pokret Pravo na život – Meri je osnovan 7. decembra 2020. godine, osam meseci nakon što je (u roku od dva sata) preminula Bekirovski Merita, supruga predsednika (pokreta) Dejana Zejnule.

– Sumnjajući u postupke lekara, Dejan pokušava da dođe do kompletne medicinske dokumentacije i odgovora, ali nailazi samo na ćutanje i ignorisanje institucija. Uz podršku školskih prijatelja, zajedno osnivaju pokret na dan kada bi Bekirovski Merita napunila 44 godine – navodi se na sajtu i dodaje:

– Veoma brzo, pokretu se javljaju ljudi sličnih sudbina, sa sličnim problemima. Sumnje na propuste lekara, korupciju, nemogućnost da dođu do medicinske dokumentacije, ćutanje i opstrukciju institucija. Pored građana, pokretu se obraćaju i sami lekari ukazujući na propuste, greške i korupciju.

Kao fokus delovanja Pokreta je oblast urgentne medicine, i zato kao prvi zadatak sebi postavljaju iniciranje donošenje Zakona o hitnoj pomoći.

Ističu da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon ni podzakonski akt koji reguliše ovu oblast usled čega je rad između zavoda neujednačen, a najveće posledice nedefinisanih protokola koje pritom nisu zakonski obavezujući, trpe sami građani.