Bakšiš bi uskoro i u Srbiji mogao da se nađe kao stavka na fiskalnom računu. To je predlog Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES, koje će ministarstvima turizma i finansija uputiti inicijativu za uvođenje napojnice u legalne tokove.

Predsednik ovog udruženja Georgi Genov izjavio je za Euronews Srbija da je njihov predlog da “čast za konobara” bude 10 odsto od iznosa računa. Napominje da i dalje postoji dilema da li bi napojnica trebalo da se uvede kao obavezan deo računa ili da gost ima pravo da izabere da li će da je plati, odnosno da ima mogućnost da je ne ostavi, ako nije zadovoljan uslugom.

Ovo nije prvi put da ugostitelji u Srbiji traže uvođenje napojnice u legalne tokove, a kao glavni argument oni navode podatak da inspektori ne tolerišu višak novca u kasi i da im zbog toga pišu kazne i zatvaraju kafane.

Ministarstvo finansija razmišlja o uvođenju napojnice kao obaveznog dela računa

Istu muku imaju i ugostitelji u regionu. Udruženje ugostiteljskih poslova saopštilo je pre nekoliko dana da Privredna komora Hrvatske (HGK) priprema nacrt zakona po kome bi napojnice ušle u sistem fiskalizacije ugostitelja i da se razgovara o datumu njegovog stupanja na snagu.

Pojam napojnice trenutno ne postoji ni u hrvatskom zakonodavstvu, pa se elektronski naplaćen bakšiš tretira jednako kao osnovni dohodak. Ugostitelji u Hrvatskoj zato očekuju da će ova mera povećati prihode radnika i privući novu radnu snagu u ovaj sektor.

Genov: Dva modela za rešavanje problema

Predsednik udruženja HORES za Euronews Srbija objašnjava da su u opticaju dva modela za rešavanje ovog problema u Srbiji.

– Glavna dilema je da li da bude obavezno ili dobrovoljno. Postoji mogućnost da se na račune uvede stavka “servis” i da za potrošača bude obavezna 10 odsto, a da se ne oporezuje do tog iznosa. Druga opcija je da onaj ko nije zadovoljan uslugom ima mogućnost da ne plati taj iznos – kaže Genov.

On pojašnjava da bi taj novac delili na konobare, kuvare i osoblje koje radi u ugostiteljskom objektu. Ako je u pitanju smeštajni deo, sakupljeni bakšiš bi se delio sobaricama i zaposlenima na recepciji. Ukazuje da je važno da se reši problem regulisanja napojnica, jer inspekcije ne tolerišu višak novca zatečen u kasi.

– Kasa su i novčanik i džep konobara. On kad ide na posao, sav novac mora da ostavi i ako mu se nađe višak, restoran može da se zatvori do deset dana, drugi put do 60, a treći put na čak godinu dana – navodi Genov.

Na pitanje da li bi “legalizovanje bakšiša” značilo da bi ga poslodavci preuzeli od konobara, Genov kaže da je zapravo cilj da konobari na ovaj način budu stimulisani i da ne “beže” u inostranstvo. Dilema potrošača je da li bi taj ceh na kraju platili korisnici usluge. 

– Ugostitelj formira cenu i taj servis bi uračunao ukoliko bi bio obavezan. Ako je preskup, neko neće da plati i neće da ruča tu. To bi bio deo cene i tržište bi to regulisalo. Ta mera ne dodiruje kupca generalno. Sada bi se samo zvanično prikazivao i onda bismo mogli da stimulišemo ljude da ostanu da rade u ovom sektoru, jer je ogroman problem nedostatak radne snage, naročito tokom leta – istiće predsednik HORES-a.

Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da nije realno da država dozvoli ugostiteljima da 10 odsto napojnice bude neoporezovani prihod. Dodaje i da bi druga varijanta, kada bi se napojnice uvele u sistem fiskalizacije, ali sa naplatom poreza i doprinosa, ne bi doprinela da se podignu prihodi konobarima, već da bi se njima ova mera najmanje isplatila i da bi ih dodatno  destimulisala.

Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša. Georgi Genov kaže da je priprema inicijative udruženja ugostitelja u završnoj fazi i da bi ovih dana trebalo da bude prosleđena na adresu dva ministarstva – turizma i finansija.