Koliko ljudi godišnje u Srbiji ode na operaciju promene pola i koliko se praksa promenila za 10 odnosno 25 godina, otkrio je profesor dr Miroslav Đorđević, hirurg transrodne medicine i urolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj.

Profesor Miroslav Đorđević bavi se transrodnom medicinom 30 godina, od 1992. zajedno sa profesorom Savom Perovićem koji je bio pionir ove vrste hirurgije kod nas i u svetu, prenosi Blic.rs.

– Niko to ne želi iz hira. Radi se o transrodnim osobama koje se rađaju kao takve i koje kroz detinjstvo prolaze kroz jednu vrstu problema prihvatanja svoga tela, odnosno svojih genitalija. Tokom detinjstva i tokom puberteta, stvari se kristališu, gde na kraju imamo potpuno sigurnu viziju tih osoba koje jednostavno ne mogu da žive u svojoj koži, sa genitalijama sa kojima su rođeni – objasnio je profesor Đorđević koji je obaio po svetu po svetu šest hiljada operacija promene pola.

Napomenuo je da je reč o vrsti urođenog poremećaja identiteta, disforije sa kojom se neko rađa.

– Danas, prosečna starost naših transrodnih osoba koji se javljaju za operaciju konverzije genitalija je oko 23 godine. Pre 20 do 25 godina to je bilo preko 50 godina – uporedio je praksu profesor.

U svetu, a i kod nas došlo je do porasta incidence, odnosno broja transrodnih osoba u ukupnoj populaciji. U Srbiji poslednjih 10 godina bilo je sedam do osam osoba godišnje koje su prolazile kroz tranziciju genitalija, a sada već ima 13 do 14 ljudi za jednu godinu, dodao je dr Đorđević.

Beogradski tim stručnjaka koji se bavi ovom vrstom tranzicije, veoma je poznat u svetu i postoji skoro 30 godina. Čine ga psihijatri, psiholozi, endokrinolozi, sociolozi, pravnici i hirurzi koji nastoje da kroz jednu pravilnu evaluaciju dođu do zaključka da bi finalna tranzicija, a to je korekcija genitalija, bila ispravna.

Uobičajeni proces traje oko godinu, odnosno godinu i po dana i prate ga psiholozi i psihijatri. Osoba počinje da prima hormonsku terapiju, odnosno hormone onog pola ka kome teži što dovodi do promene tela koje se prate oko godinu dana.

– Ako se sve ispuni i poklopi prema standardima koje je definisala Svetska organizacija za transrodnu medicinu, mi onda odlučujemo i počinjemo da razgovaramo o finalnom koraku, odnosno operativnom lečenju – rekao je Đorđević i naglasio da transrodne osobe nisu psihijatrijski bolesnici već prolaze kroz psihijatrijsku evaluaciju kako bi se potvrdilo njihovo stanje i kako bi lekari bili sigurni da su u pitanju osobe kojima mogu da pomognu i omoguće im život kakvim ga oni zamišljaju.