Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, a apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu. Apotekari ocenjuju da je svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju ušteda za zdravstveni fond, a da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali skupo.

Sa nestašicom lekova najpre su se sredinom prošle godine suočile zemlje Evropske unije, piše Novaekonomija.rs.

Bilo je problema u proizvodnji antibiotika, analgetika, lekova za snižavanje temperature, a deo tog stanja, zbog zavisnosti od uvoza, prelio se i na Srbiju.

Na zimu je zafalilo antibiotskih sirupa za decu, čija se sezonska uvećana potrošnja baš mogla i predvideti. Ipak, postojala je zamena, neke od apoteka sa opremljenim laboratorijama mogle su same da pripreme sirupe i stanje se ubrzo normalizovalo, piše Biznis i finansije.

Posle prvih signala o mogućim nestašicama, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić najavila je da će se raditi na povećanju proizvodnje sirovina i lekova, kao i na proširenju asortimana domaćih fabrika.

I predsednica Vlade Ana Brnabić je, krajem proteklog meseca prilikom posete Hemofarmu, fabrici koja drži gotovo četvrtinu tržišta u Srbiji i sa oko jedan odsto učestvuje u izvozu naše zemlje, tvrdila je da problema u snabdevanju nema.

Ona je tada navela i da su ona i “predsednik Srbije Aleksandar Vučić u stalnoj komunikaciji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i proizvođačima lekova u Srbiji”.

To je potvrdio i generalni direktor te fabrike, Ronald Zeliger, koji je dodao i da do problema dolazi zbog nestašice aktivnih supstanci, da je tako u celom svetu, ali da su obezbedili puna skladišta aktivnih sastojaka.

– Hemofarm pokušava da obezbedi kontinuiranu isporuku. Imamo uvek plan B, ako nam je nedostupan jedan sastojak, možemo da upotrebimo drugi – rekao je Zeliger.

I Nenad Burazor, menadžer prodaje u Galenici koja je drugi po veličini snabdevač na srpskom tržištu, kaže za Biznis i finansije da u ovom trenutku nemaju nikakvih problema sa nestašicama, niti ih očekuju u narednom periodu.

Druga strana medalje

Apotekari, međutim, imaju za nijansu drugačiju priču. Tvrde da pojedinih lekova čas ima, čas nema, a da od oktobra prošle godine ne dobijaju dovoljno “ozempika” i pored mera koje je RFZO preduzeo.

Prema poslednjim izveštajima, u domaćim apotekama još uvek nedostaje “ozempik”, lek za pacijente sa dijabetesom, a razlog je bizaran – utvrđeno je da on efikasno utiče na smanjenje telesne težine, pa je krenula masovna navala na apoteke.

Država je reagovala, zaoštrila je uslove prodaje, lek se može izdati samo pacijentima sa utvrđenim dijabetesom i uz lekarski recept, ali apotekari tvrde da i dalje ne dobijaju dovoljne količine.

Dragutin Rajevac, predsednik Udruženja privatnih apoteka, kaže da su “smešne količine sirovina koje sami proizvodimo” i da su velike farmaceutske kuće pobegle od tog posla zato što je na Dalekom Istoku to bilo izuzetno jeftino.

– Vi date proizvođaču specifikaciju određene sirovine, šta mora da sadrži, šta ne sme a šta se toleriše i do koje granice i oni vam to naprave, u srednjem kvalitetu, ali ispoštuju te parametre. A cena je bila vrlo, vrlo podnošljiva u odnosu na troškove organske ili neorganske sinteze koju bismo mi morali ovde da radimo i čije razvijanje zahteva ogromna sredstva. Uvoz tih komponenti je bio tri puta jeftiniji, a birate kvalitet i cenu. Međutim, uslovi su se promenili sa početkom rata u Ukrajini, sve je otišlo gore za 30 ili 40 odsto. Ambalaža je skuplja čak 107 procenta, pri čemu ne može da se koristi jeftinija, jer registracija leka obuhvata i pakovanje u kome će se prodavati – navodi Rajevac.

Objašnjava da se dešava da proizvođač registruje lek za koji mu je odobrena cena od 60 dinara, u koju je uračunato 10 dinara za ambalažu.

Ako ona u međuvremenu duplo poskupi, proizvođač se suočava sa gubitkom. Zbog toga on smanjuje proizvodnju, čime vrši pritisak na građane, medije i konačno na državu da odobri poskupljenje.

Ceo tekst možete pročitati preko sledećeg linka.