Iz godine u godinu sve je manji broj srednjoškolaca koji se upisuju na nastavničke smerove na fakultetima.

Ove godine posebnu pažnju privukla je vest da je na Fizičkom fakultetu u Beogradu za nastavnički smer Fizika prijavljen samo jedan jedini brucoš.

Što se tiče Novosadskog univerziteta, situacija je slična. Kao jedan od razloga navodi se opredeljenje učenika za zanimanja koja su isplativija – ona sa kojima se lako može naći zaposlenje. Kao drugi ističe se višedecenijsko urušavanje statusa prosvetnih radnika. 

Na smeru Srpski jezik i književnost, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, za koji je obezbeđeno 60 mesta, prijavljeno je svega 20 studenata.

Za studije psihologije prijavilo se višestruko više kandidata – njih 325, piše RTV.

Prijemni na FTN-u polagalo je gotovo tri hiljade svršenih srednjoškolaca, a o tome na koji će se smer upisati, najčešće utiče kasnija mogućnost zaposlenja, kažu studenti.

Na Novosadskom univerzitetu ocenjuju da broj prijavljenih na pojedinim nastavničkim smerovima nije premali, kao na primer na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde se na smeru za profesora geografije prijavilo jedanestoro, na hemiji 23, na smeru fizike njih 15.

– Fizika se tradicionalno spominje kao fakultet koji na nastavničkom smeru ima malo prijavljenih studenata. Za to postoji objektivan razlog, fizika je teška nauka. Mi u šali kažemo da nastavnik fizike i fizičkog ima istu platu, tako da je normalno da će fizičari onda svoje interesovanje i težnje da usmere možda ne neku nauku ili industriju – rekao je za RTV prorektor za nastavu i studentske aktivnosti Univerziteta u Novom Sadu, dr Đorđe Herceg.

Očekivanje da će škole u Srbiji ostati bez nastavnika matematike, fizike, srpskog jezika, zvuči alarmantno. Statistika koja na to ukazuje već godinama možda je i poslednja opomena da su školstvo i status prosvetnih radnika jedno od gorućih pitanja.