U Novom Sadu postoji šest Rotari klubova, i jedan Rotaract klub, koji je omladinski klub. Običan svet, pogotovo na našim prostorima, rotarijance poistovećuje sa masonima. Plodno smo tle za teoretičare zavere koji pletu neosnovane priče na osnovu članstva u jednom klubu, pa zvao se on i Rotari.

 S druge strane, rotarijanci tvrde da njihovi klubovi, ni sociološki, ni organizaciono, nisu bitno drugačiji od klubova alumnista univerziteta ili zavičajnih klubova i naglašavaju da je Rotari međunarodno udruženje osoba iz stručnog i poslovnog života koji se posvećuju humanim ciljevima i promovišu visoka etička načela u poslovnom i privatnom životu i šire dobru volju i razumevanje u svetu.

Jasno je da njihovi članovi pripadaju gornjem ekonomskom sloju, ali da li su i centar svetske ekonomske moći ili samo jedan od brojnih društvenih klubova?

Rotari klub Novi Sad Alma Mons je osnovan 2014. godine i ističu da klub čine mladi ljudi, uspešni u svojim profesijama, okupljeni željom da doprinesu kvalitetu života naše dece, kao i svih nas i da svojim delovanjem podstaknu druge da daju svoj maksimum kako bi naš grad i okruženje postali bolje mesto za život.

− Glavni pravac našeg delovanja je u oblasti pomoći mladima kroz finansiranje projekata vezanih za obrazovanje, gde se kroz razne akcije obezbeđuju kvalitetnijiji uslovi za sticanje znanja, pre svega u osnovnom osmogodišnjem školovanju, jer će upravo ta deca kojoj se sada posvećujemo vrlo brzo postati okosnica našeg društva. Naši članovi su poletni ljudi u piku svojih karijera, pa se akcije sve vreme dešavaju i ujedno na njima možemo okupiti dosta uspešnog poslovnog sveta i, samim tim, sakupiti veću sumu novca. Svake godine organizujemo humanitarnu aukciju “Više od vina” i za poslednje tri godine skupljeno je oko 100.000 evra za realizaciju mnogih projekata. Kupovinom opreme, materijala, poklona, ali i finansiranjem pomagali smo i Dečije selo, osnovne škole, Udruženje “Ljubav, vera, nada”, NURDOR, Međunarodno takmičenje mladih violinista, Galeriju Matice srpske, Centar “Srce”, Konferenciju biohemičara, Dnevni boravak za osobe sa autizmom, Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije “Josif Pančić”, Akademiju umetnosti… Sada smo pri kraju realizacije  projekta urbanih pčela, da se na višim objektima po gradu, gde pčele neće biti ugrožene od wifi mreža  postave košnice. Pčele su ugrožene u gradu, a najvažniji su oprašivač cvetova na planeti, i ključne su za proizvodnju hrane – rekao je na početku razgovora predsednik Rotari klub Novi Sad Alma Mons Aleksandar Dobromirov.

Zašto se Rotari smatra predsobljem za masone? 

− Možda je pre masonerija predvorje Rotarija? Masonerija je čisto muška organizacija, dok je Rotari mešovita muško-ženska organizacija. Ja Rotari klub ne vidim kao predvorje masonerije. To je još jedna od pretpostavki poklonika teorija zavere. Sigurno da kod rotarijanaca ima članova koji su i masoni, i obratno, kao i u puno drugih humanitarnih organizacija, pa se verovatno zbog toga o Rotariju priča kao o nekom predsoblju masonerije. Radi se samo o neznanju o ovim organizacijama. Rotari je potpuno javno međunarodno udruženje, redovno registrovano u svim zemljama u kojima funkcioniše, sa javnim finansijama, a na lokalnom nivou smo fokusirani samo na pomoć lokalnoj zajednici i humanitarne akcije. Rotari kao međunarodna organizacija je zaslužna kroz međunarodno finansiranje vakcinacije u nerazvijenim zemljama za iskorenjivanje bolesti polio i na to su svi rotarijanci ponosni. U Rotariju su uglavnom uspešni članovi društva i Rotari jeste organizacija koja služi i za svojevrsni poslovni networking. Članstvo u klubovima je potpuno javno, postoji međunarodni internet portal za Rotari članove i njihovo povezivanje i preko biznisa se podrazumeva. Masonerija je, s druge strane, tajno udruženje, njihovo delovanje i ciljevi nisu do kraja jasni, članstvo nije javno, a koliko je meni poznato polje njihovog delovanje je više rad na sebi, nego prema lokalnoj zajednici. 

Za nekog ste elita, a za nekog sekta? 

− Rotari nema veze sa religijom, ali ga neki ljudi doživljavaju kao polusektu. U našem društvu postoji stigma protiv Rotarija, pa je to nepopularna tema, iako mi nismo konkurencija ni veri, crkvi, vlasti, institucijama, udruženjima…nikome. Ljudi svih veroispovesti, nacija i boje kože su dobrodošli u Rotari. Ljudi znaju da sam ja i moji drugari u Rotari klubu, znaju da radimo nešto jako dobro i korisno i onda tu nema misterije. Tako nas većina i prihvata, a uvek postoje i oni ljudi koji sumnjaju u naše namere i iskrenost, što iz neznanja, što zbog drugih motiva. Rotari je u svetu prepoznat kao sinonim za dobročinstvo i filantropiju. 

Ipak, član mora biti finansijski stabilan?

 − Istina je da moraš biti, što se kaže dobrostojeći, da bi bio član Rotarija, ali isto tako treba naglasiti da ne žive lagodno svi članovi. Moto Rotarija je “serving above self”, što u prevodu znači služiti drugima i to nesebično, a ne sebi. Druženje i služenje. Onaj ko odluči da bude član, spreman je da deo svog vremena i svojih prihoda usmeri za članstvo i prisustvo na humanitarnim akcijama. Od članarina se deo izdvaja za obaveze prema Rotary International i za pomoć drugim klubovima u zemlji i inostranstvu kada organizuju neku akciju koju mi prepoznamo kao interesantnu, a kada neku zemlju zadesi elementarna nepogoda ili prirodna katastrofa obično se pošalje pomoć klubovima u toj zemlji, jer stvaran prijatelj je prijatelj u nevolji. Onda oni rasporede svoja i naša sredstva tamo gde su najpotrebnija. Mi se ne finansiramo od humanitarnih akcija jer bi to bilo besmisleno i onda bi bili lopovi, a to svakako nismo. Sve je transparentno i nema nikakvog mesta malverzacijama. Sve se odlučuje dogovorom, ne postoji autoritarno odlučivanje predsednika.

Gedeon Dunđerski 

Začetnik Rotari ideje je Pol Haris iz Čikaga koji 1905. godine osnovao prvi Rotari klub, a pet godina kasnije postao je prvi predsednik svetske organizacije Rotary International. Podaci pokazuju da je u svetu više od 1,4 miliona rotarijanaca i 46.000 klubova koji godišnje imaju 16 miliona sati volontiranja.

Za prvog predsednika novosadskog Rotari kluba izabran je Gedeon Dunđerski, poznati vojvođanski veleposednik, doktor prava, poslanik u peštanskom parlamentu i predsednik Matice srpske od 1910. do 1919. godine. 

Rotarijancu su i: Nil Armstrong, princ Andrej Karađorđević, Vinston Čerčil, Volt Dizni, Tomas Edison, Papa Franja, Džon F. Kenedi, Tomas Man, Franklin D. Ruzvelt…

 
Koja je procedura za ulazak u Rotari klub?

− U klub se ulazi na preporuku člana. Kad nekog preporučujete, treba da znate da li ta osoba ima vremena da dolazi na sastanke, da li želi da se bavi aktivizmom i humanim radom, da li će joj se svideti naše akcije. Ne treba uvlačiti u klub one koji nisu sigurni jer će se razočarati i kandidat, i svi ostali u vaš izbor. Prvo se CV kandidata stavlja pred upravni odbor. Onda upravni odbor pozove ovog kandidata na sastanke, ili ga ne pozove. Taj kandidat, čija funkcija se zove aspirant, počinje da dolazi redovno na sastanke, učestvuje u akcijama, i onda bude primljen u klub kao punopravni član na nekoj od godišnjih svečanosti. 

Koji je kriterijum Rotari Kluba za održavanje neke akcije? 

Da bi Rotari klub krenuo u realizaciju nekog projekta, ideja mora da prođe test od četiri pitanja, na koje se mora dobiti tačan odgovor (DA), da bi se znalo da će akcija biti u pravom rotarijanskom duhu:

• Da li je istina?
• Da li je pošteno prema svima?
• Da li gradi dobro volju i prijateljstvo?
• Da li je korisno za sve? 

Zbog čega se predsednik kluba menja na godinu dana?

 − Zato što je on samo prvi među jednakima. Obično se za predsednika kluba bira neko kome je jasno kako klub funkcioniše i ko je već bio na nekoj od funkcija u upravnom odboru kluba. Biti predsednik je čast, ali to je ujedno i velika obaveza, i lepo bi bilo da svaki član bude predsedavajući bar jednom u životu. Treba da mu je stalo do toga, ali neće svi to postati, jer ponekad neko odluči da za to nema vremena, ili da mu ne leži takva funkcija. Da bi svi članovi imali šansu da budu predsednici, funkcija se menja na godinu dana. Znak Rotarija je zupčanik koji asocira na stalni pokret i rotiranje. Jedino predsednik ima drugačiju značku, sa dodatom pogonskom karikom koja pokreće taj točak.

Kod rotarijanaca se poštuju ustoličena pravila?

− Labavija su pravila nego pre 100 godina, ali se u principu nisu promenila. Sastanci se održavaju jednom sedmično u isto vreme, veliki sastanci počinju Rotari himnom, predsednik nosi lentu, članovi dolaze lepo obučeni, svi nose Rotari značku..… Svi članovi su zaposleni i zauzeti ljudi, pa je obavezno 50 odsto dolazaka na sastanke tokom godine. Klub, ako nema svoje prostorije, obično sastanke održava u sali nekog hotela ili sličnog javnog objekta. Kad idete u drugi grad i zemlju, od vaše volje, vremena i interesa zavisi da li će te posetiti lokalni Rotari klub, a svakako bićete primljeni kao najrođeniji. Tokom jula i avgusta je letnja pauza bez oficijalnih sastanaka, ali se viđamo i leti, kad ko može. Kad se s nekim srećeš jednom nedeljno, postaćete bliski, iako možda pre toga niste bili prijatelji.

Zašto u Novom Sadu ima toliko Rotari klubova?

−  Svakoj sredini nešto treba i fali, a Rotari klubovi su tu da pomažu jer je članovima stalo do promena i dobrobiti zajednice u kojoj žive. U zapadnom svetu, grad veličine Novog Sada mogao bi da ima i 20 klubova. Nov klub nastaje kad nekoliko članova već postojećeg kluba odluče da naprave drugi. Kad je Rotari klub prevelik, teško funkcioniše i prirodno je da bude do oko 50 članova, nakon toga se podeli na 2 ili se iz njegovih redova izrodi novi klub. 

Koje aktivnosti Rotari kluba Novi Sad Alma Mons bi još istakli?

− Svakog maja organizujemo Street food festival i ove godine je prikupljeno 200.000 dinara koji su iskorišćeni za kupovinu termalne kamere za Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije “Josif Pančić”. Vrlo često organizujemo druženja, što su zapravo dodatne humanitarne akcije na koje može doći svako. Za ulazak na okupljanje odredi se, recimo 3.000 dinara za koje dobijate iće i piće, a često i ulaznicu za neki muzej ili manifestaciju. Manji deo iznosa se utroši za posluženje, dok veći deo uvek ide za pomoć. Moram istaći da svi članovi plaćaju kotizaciju za ovakva druženja bez obzira da li dođu na njih ili ne. Spomenuo bih i da svake godine pravimo našu ediciju vina, a uvek od nekog drugog mladog slikara kupimo sliku, koja se iskoristi kao etiketa za ambalažu. Vino mogu da kupe članovi kluba, čime se pokriju troškovi proizvodnje i to vino se često nosi kao poklon kad se ide u posetu drugim klubovima. Iskoristio bih ovu priliku i pozvao Novosađane da (za)prate naše Fejsbuk i Instagram stranice, gde mi često pozivamo naše sugrađane da uzmu učešće u nekoj od naših predstojećih humanitarnih akcija. Kao što sam već rekao, naše akcije su često u formi žurke, tako da ko odluči da učestvuje će moći i da se provede.