U znak sećanja na skoro 25.700 pripadnika bivše SFRJ, koji su 1992. godine izbrisani iz registra stalnog stanovništva Slovenije, u Centru Rog u Ljubljani je otvoren Park izbrisanih i položeno spomen obeležje u obliku latiničnog slova “Ć”.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da spomenik podseća na događaj koji nikada ne bi smeo da se ponovi.

Brisanjem iz registra stalnog stanovništva u februaru 1992. godine, skoro 25.700 pripadnika bivše SFRJ ostalo je bez većine prava koja proizilaze sa stalnim boravkom.

Nekoliko nevladinih organizacija istaklo je da za 31 godinu Slovenija nije uspela da u potpunosti reši taj problem. Nevladine organizacije dodaju da niske nadoknade na nadoknađuju izgubljene poslove, godine radnog staža, mogućnosti školovanja i kupovinu kuće.

Park izbrisanih je otvoren na inicijativu Amnesti International Slovenije i Civilne inicijative izbrisanih, kao i uz podršku Centra Rog, koje se nalazi u dvorištu nekadašnje ljubljanske fabrike Rog.

– Očuvanje pamćenja znači i izgradnju građanske okosnice društva i sprečavanje da se ovako nešto ponovi. Parkom izbrisanih i spomenikom u obliku slova “Ć” želimo da odamo počast izbrisanima i njihovoj neumornoj borbi i hrabrosti –  rekla je Nataša Posel, direktorka Amnesti internešenela Slovenije.

Tadašnji predsednik Slovenije Borut Pahor izvinio se prošle godine zbog brisanja desetina građana Slovenije.

– Izvinjenjem predsednika Pahora u ime zemlje na 30. godišnjicu brisanja simbolično je okončan period negiranja i relativizacije brisanja, a danas kolektivno pamćenje dobija svoj simbol i sliku – rekla je Posel.

Otvaranju spomen-obeležja prisustvovali su i brojni “izbrisani”. Predsednik Udruženja izbrisanih stanovnika Slovenije Marko Perak rekao je da je otvaranje spomenika istorijski događaj.

Predsednik Građanske inicijative izbrisanih Irfan Beširević istakao je da izbrisani spomenik ne prihvataju kao izvinjenje, već kao podsetnik “sadašnjim i budućim vlastima i sadašnjim i budućim generacijama da se ovako nešto više ne ponovi”.

Izbrisana Katarina Keček kazala je da spomenik ne rešava nikakve probleme, već da je zakrpa na “krvavoj rani izbrisanih”.

Ratko Stojiljković, rekao je da se kao dete izbrisanih suočio sa institucionalnim rasizmom iz 1992. godine, koji i danas ostavlja snažan pečat na slovenački školski i društveni sistem.

Po proglašenju nezavisnosti Slovenije 1991. godine, bivša slovenačka skupština usvojila je nekoliko zakona o nezavisnosti, među kojima su Zakon o strancima i Zakon o državljanstvu. Prema ovom drugom, državljani drugih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji su imali prijavljeno prebivalište u Sloveniji morali su da podnesu zahtev za slovenačko državljanstvo u roku od šest meseci. Za one koji to nisu učinili, 26. februara 1992. godine stupio je na snagu Zakon o strancima i država ih je izbrisala iz registra stalnog stanovništva. Zbog ustavnih odluka iz 1999. i 2003. godine, DZ je usvojio takozvani tehnički zakon o izbrisanima, koji im je omogućio da dobiju rešenja o priznavanju prebivališta u Sloveniji. Ali pošto je zakon odbačen na referendumu 2004. godine, odluke su počele da im se izdaju tek na osnovu ustavne odluke.

Predsednica prosledila zakonsko rešenje

Aktuelna predsednica Slovenija Nataša Pirc Musar prosledila je vladi izmene zakona kojima se reguliše status izbrisanih. Predlog za regulisanje statusa brisanih zasniva se na pretpostavci da dozvola za stalni boravak mora biti dostupna svima koji su izbrisani iz registra stalnog stanovništva.

Predlog podržava i Udruženje izbrisanih stanovnika Slovenije, a na usvajanje takvih zakonskih mera pozvalo je više od 2.000 pojedinaca potpisivanjem peticije. 

Predlagači su napisali da se dozvola izdaje bez ikakvih dodatnih uslova svakom izbrisanom koji podnese zahtev za dobijanje dozvole.

Dodaje se da mera vraćanja statusa ne sme biti vremenski ograničena, a korisnici statusa mogu da podnesu zahtev za nju u bilo kom trenutku.

Bezuslovno, mora biti moguće i spajanje porodice, a deca izbrisanih, bez obzira na vreme i mesto rođenja, moraju biti jednaka izbrisanima prilikom prilagođavanja statusa.

– Neophodno je i pravedno da slovenačke vlasti odmah donesu zakonske mere koje će omogućiti da oni izbrisani i njihova deca koja žive u Sloveniji ili bi se još uvek mogla vratiti ovde da imaju pristup barem stalnoj boravišnoj dozvoli u Republici Sloveniji, a potencijalno i na odštetu i druge hitne mere –  navodi se u predlogu zakona, a prenosi N1.