Neki izdavači najavli su bojkot ovogodišnjeg otkupa knjiga za biblioteke, a drugi najavljuju da su blizu slične odluke. Iz godine u godinu upozoravaju da je konkurs za otkup sve gori, a ove godine dodatne osude izazvala je odluka Ministarstva kulture da otkupljuje knjige štampane isključivo na ćirilici.

I latinica i ćirilica podjednako su naša pisma, čemu onda ultimatumi, pitaju se.

Diskiminatornom, nerazumnom ocenjuju izdavači odluku o otkupu knjiga štampanih isključivo na ćirilici, odlukom štetnom i po čitalačku publiku, i po biblioteke.

– Apsolutni skandal i presedan! Nikad se to ranije nije desilo, to je vid segregcije društva jer društvo u Srbiji čine građani koji ne moraju nužno čitati samo ćirilicu – kaže Aleksandra Rašić, izdavač.

Udruženje profesionalnih izdavača upozorava i da ta odluka predstavlja neustavno ograničavanje građanskih sloboda i ravnopravnost upotrebe latiničnog pisma.

– Mi imamo pravo da čitamo i na jednom i drugom pismu, i ne smemo da dođemo u zonu ustavne povrede naših prava – navodi Zoran Hamović, iz izdavačke kuće “Clio”.

Iznose izdavači i zvanične podatke iz Narodne biblioteke prema kojima ćirilica, kako kažu, ni po čemu nije ugrožena.

– Broj naslova objavljenih na ćirilici i latinici je potpuno identičan, u nekim oblastima je mnogo više naslova na ćirilici, tako da ne vidimo nijedan razlog za ovakvo postupanje Ministarstva kulture –  objašnjava Rašić.

Najavljuju da će na Skupštini izdavača doneti odluku o sledećim koracima, pa i o obraćanju Ustavnom sudu.

– Došli smo do tačke u kojoj se čini da razgovora više nema i da moramo da razgovaramo preko drugih instanci – poručuje Hamović dok se Rašić pita koliko će izdavača prihvatiti da od sledeće godine objavljuje knjige samo na ćirilicii i zaključuje da “Prislino nije moguće stvarati bilo šta u kulturi”.

Neki izdavači već su i objavili da će bojkotovati otkup, kao i da će zainteresovanim bibliotekama pokloniti određen broj svojih izdanja.

– U tome je problem, vi uskraćujete veliki deo savremene srpske književnosti čitaocima – objašnjava Aleksandra Rašić.

A ako ćemo već o brizi o ćirilici, izdavači skreću pažnju:

– Imamo medije koji su fabrike polusveta, zadužene da te gledaoce zadržavaju u tom stepenu nepismenosti u kojoj žive, i gledajte čuda: sve te televizije su latinične. Kako se ne postavlja pitanje upotrebe latinice u tim medijima – poručuje Hamović.

…S druge strane, uslovljavaju se izdavači, dodaju oni, čiji se, po masovnosti, uticaj na publiku ne može porediti. I podsećaju – ništa nije skuplje od ne-kulturnog naroda.