Serijom razgovora koju je pokrenuo, Demostat upotpunjuje istraživanje javnog mnenja u Srbiji započeto u aprilu ove godine a posvećeno razumevanju fenomena studentskih protesta. Dijalog koji je na tu temu otvoren, programski direktor Demostata Zoran Panović vodio je sa glavnim istraživačem Demostata, sociologom Srećkom Mihailovićem, dok je ispred istraživačkog tima psihološkinja Sara Kalember razgovarala sa studentkinjama psihologije Milicom Mandić i Minom Despotović koje su sprovodile anketu među svojim kolegama

Istraživanje je obuhvatilo stavove 123 ispitanika sa različitih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Beogradu odakle dolazi i većina studenata ali su zastupljeni i oni iz drugih gradova koji se obrazuju na tim fakultetima. Korišćen je namerni uzorak, sa ciljem da se obuhvate studenti koji su na neki način povezani sa aktuelnim protestima – bilo kroz aktivno učešće, prisustvo na plenumima ili kroz pasivno praćenje dešavanja. Osnovni cilj istraživanja bio je da ispita političke stavove, motive i iskustva studenata o studentskim protestima, kao i da se razume način na koji mladi percipiraju svoju ulogu u društvenim promenama, političkom sistemu i medijskom prostoru.

Na početku debate, Srećko Mihailović je podsetio da je u prvim protestima, 1968. godine kao student bio i učesnik, u protestima 90-ih bila su njegova deca, a u sada aktuelnim učestvuju njegovi unuci.

– Već to govori o ovdašnjem karakteru politike i društva. Ovaj sada protest koji traje već devet meseci mogao je da iznenadi loše političare i loše istraživače koji nisu na pravi način pratili politička i društvena kretanja u Srbiji. Jer, imalo je dovoljno razloga za proteste i ranije, ali retko koji se odmakao od neposrednog povoda. A trebalo ih je očekivati, pokazuju dobra istraživanja. U takvoj situaciji Demostat se odlučio za jedno dobro dubinsko i dugotrajuće istraživanje, jer se ovo ne može istražiti preko noći, na brzinu i ne može bez mladih ljudi. Istraživači koji danas prate proteste su izašli iz doba mladosti, a treba istraživanje protesta prepustiti mladima – isiče Mihailović.

 
Kako se gradi zajedništvo

Prema rečima Zorana Panovića, sociolozi često koriste formulaciju “razoreno društvo“, odnosno ono što je Emil Dirkem zvao Anomija (rastakanje društvenih normi, konfuzija moralnih vrednosti, hipokrizija, delinkventnost, ignorisanje i zloupotreba pravnog poretka, stvaranje piramide neformalne moći, otuđenje pojedinca) zapravo je jedna velika društvena kriza.

Šta je iz tog ugla, uzrok protesta? Društveni ili politički aspekt, odnosno koja je proporcija između društvenog i političkog?

Mihailović smatra da se društveno i političko ne mogu razdvojiti, svi pokušaji da se to učini ostaju bezuspešni i u politici dovode do katastrofalnih rezulata. To se upravo može videti na primeru studenata, objašnjava on, jer su njihovi razlozi za protest bili društveni, a ono što čine i način na koji to čine jesu politički fenomeni.

– Kod studenata se to objedinjuje, za razliku od politike koju vode domaće stranke. Bilo da su u vlasti ili opoziciji, one se bave politikom, a društvenu ulogu guraju pod tepih i čude se kad se neko pojavi sa temom društvenog, sa temom rada institucija, pravde, slobode, jednakosti. U politici kakva se vodi kod nas, nema dovoljno razumevanja i spremnosti da se razgrnu stvari – navodi Mihailović.

Ceo tekst možete pročitati preko ovog linka.