Od početka meseca šestomesečni euribor, odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita, porastao je za pola procenta i sada iznosi 2,5 odsto. To se odražava i na kredite sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji, pa će oni već u prvom obračunskom periodu poskupeti.

Otplata dugoročnih stambenih kredita liči na tobogan koji vodi preko neistraženih padina. Taman što je prevaziđen problem enormnog rasta euribora, koji je pre tri godine skočio iz negativne stope na četiri odsto, situacija se ponovo menja. Posle stabilizacije na oko dva odsto, dužnici sa stambenim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom sada ponovo računaju na kamatu od 4,5 odsto i veće rate.

– Ja nisam za to da se stvara panika, ali ono što preporučujem građanima jeste da budu veoma oprezni i da vode računa o tome kako ugovaraju kamatnu stopu. Ono što je izvesno jeste da su, u situacijama kada je dolazilo do rasta kamatnih stopa, ljudi u centralnoj banci činili velike napore kako bi olakšali položaj stanovništva – navodi Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Narodna banka Srbije je, u saradnji sa poslovnim bankama, u više navrata olakšavala klijentima da prevaziđu krizu u otplati kredita. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz prošle godine ograničio je kamatne stope na stambene kredite, i sa promenljivom i sa fiksnom kamatnom stopom, na pet odsto. Od februara važe nova pravila.

– Zakonom je definisano da će u prelaznom periodu, tokom 2026. i 2027. godine, maksimalna kamatna stopa na stambene kredite sa promenljivom kamatom biti prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita, uvećana za jednu petinu. Za kredite sa fiksnom kamatnom stopom uvećava se prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite – ističe se u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Prema kalkulacijama, fiksna marža u većini banaka iznosila je oko dva odsto, dok je efektivna kamatna stopa pre rasta euribora bila još oko dva odsto. Sa ovim povećanjem euribora, referentna kamatna stopa mogla bi da dostigne oko 4,5 odsto, a maksimalno i do 5,5 odsto.

Za kredit od 50.000 evra, sa kamatom od 4,5 odsto i rokom otplate od 15 godina, rata se povećava za 28 evra. Za kredit od 100.000 evra, pod istim uslovima, rata raste za 58 evra.

U Srbiji se poslednjih godina menjaju i tržište i nivo neizvesnosti za dužnike.  

Dok je 2022. godine šest odsto kupaca stanove kupovalo na kredit, prošle godine taj udeo porastao je na 14 odsto.

Prosečna zaduženost građana sa stambenim kreditom iznosi oko pet miliona dinara, odnosno oko 43.000 evra. Ukupna vrednost stambenih kredita premašuje sedam milijardi evra.

Izvor: RTS (Dragan Stojev)