“Hranom do tradicije”: U Novom Sadu ima oko 16 restorana koji zaista nude tradicionalnu hranu

Mnogi su već primetili da se pojavio sajt “Hranom do tradicije”, autorski projekat iza kojeg stoji devojka koja sistematično obilazi različite delove Srbije i beleži mesta u kojima se i dalje neguju tradicionalna jela i autentični ukusi. Kroz tekstove o restoranima, gradovima, receptima i kulturnom nasleđu, ovaj sajt na poseban način spaja gastronomiju, putovanja i tradiciju.

Razgovarali smo sa autorkom sajta, Jelenom Ostojić, o tome kako je nastala ova ideja, koliko truda i vremena stoji iza projekta i zašto je važno sačuvati ovakav deo našeg identiteta od zaborava.

1. Kako je nastao projekat “Hranom do tradicije”, čime se sajt konkretno bavi i šta je njegova misija?

“Hranom do tradicije” je nastao iz moje lične ljubavi prema domaćoj hrani, tradiciji i mestima koja i dalje čuvaju autentičan duh Srbije. Moja porodica, kao i verujem mnoge porodice u Srbiji, oduvek se najviše okuplja i raduje za stolom, i upravo odatle je došla želja da istražim gde se još u našoj zemlji čuvaju tradicionalna jela, običaji i taj poseban odnos prema hrani kao delu identiteta.

Sajt se konkretno bavi tim da putujem po Srbiji, obilazim tradicionalne restorane i beležim koja mesta vredi posetiti u različitim gradovima i regionima. Pored toga, kroz blog predstavljam domaće recepte, priče o jelima, kao i zanimljivosti o hrani, kulturi i tradiciji iz različitih krajeva Srbije. Misija sajta je da sačuva od zaborava autentične ukuse, ljude i mesta koja nas oblikuju, ali i da napravi koristan prostor za sve koji žele da Srbiju upoznaju kroz njenu gastronomiju i nasleđe.

Za sada sam obišla restorane u Novom Sadu i Loznici, a trenutno sam krenula u obilazak Kragujevca i Zrenjanina, sa željom da vremenom obuhvatim sve regione Srbije. Za ceo Novi Sad, prema mom dosadašnjem istraživanju, postoji oko šesnaest restorana koji zaista nude tradicionalnu hranu, dok ih je u Loznici oko pet. To dovoljno govori o tome koliko su ovakva mesta danas potisnuta naletom modernih restorana i koliko savremena, uniformisana ponuda polako istiskuje tradicionalnu. Upravo zato smatram da je važno da se ova mesta prepoznaju, podrže i sačuvaju. Takođe, volela bih da mi se slobodno jave i ljudi koji smatraju da sam propustila neki restoran koji zaista neguje tradicionalnu kuhinju, a još se ne nalazi na sajtu, jer mi je cilj da ova priča raste pažljivo, ali temeljno.

2. Šta je glavna ideja sajta?

Želja mi je da ovaj sajt bude mesto gde će se okupljati poštovaoci dobre hrane, tradicije, etnolozi, turisti, ljudi iz sveta kulture i gastronomije, kuvari, vlasnici restorana i svi oni koji su svesni koliko je hrana u Srbiji važna i koliko nas je oblikovala kroz istoriju. Volela bih da “Hranom do tradicije” bude prostor susreta različitih ljudi koje povezuje isto poštovanje prema autentičnim ukusima, običajima i nasleđu koje ne bi smelo da se zaboravi.

3. Po čemu se “Hranom do tradicije” razlikuje od drugih gastro sajtova?

Ovaj sajt nije nastao kao komercijalni projekat, već kao lična i autorska priča. Obilazim restorane koji zaista imaju tradicionalnu hranu u ponudi, bez klasične ponude kakvu danas viđamo na mnogim mestima, sa primesama internacionalne kuhinje, više vrsta pića, rižotima, piletinom na sto načina i sličnim sadržajem koji je postao uobičajen svuda. Sve restorane obilazim incognito, kako bih se zaista uverila u kvalitet mesta, ponude i celokupnog utiska.

Sa druge strane, u blog sekciji trudim se da ponudim domaće recepte koje pravi moja mama, ali i da u saradnji sa muzejima i kulturnim radnicima pronađem zanimljivosti o hrani u svakom delu Srbije i sačuvam ih od zaborava. Važno mi je da sve bude istraženo i potkrepljeno naučnim podacima i literaturom koju koristim tokom rada.

4. Koliko je zahtevno graditi ovakav projekat samostalno?

Vrlo je zahtevno, jer iza jednog ovakvog projekta stoji mnogo više rada nego što se vidi na prvi pogled. Tu su istraživanje, obilasci, pisanje, organizacija sadržaja, vođenje sajta i stalno ulaganje vremena, energije i pažnje. Sve to oduzima dosta vremena i novca, ali verujem da će se isplatiti, samo su potrebni vreme, trud i istrajnost. Posle mnogo godina rada za druge, poželela sam da uradim nešto i za sebe, nešto što ima lični smisao i vrednost za mene. Tako je, korak po korak, nastalo sve ovo.

5. Šta Vas lično najviše inspiriše u ovoj temi?

Najviše me inspiriše to što hrana nije samo obrok, već nosi uspomene, identitet i pripadnost. Jedno jednostavno jelo često govori mnogo o jednom kraju, porodici ili načinu života. Mislim da potencijali gastronomije u našoj zemlji nisu dovoljno istraženi i upravo zato želim da i stranci vide šta ovde zaista vredi posetiti, koja mesta nude autentično iskustvo, a ne ono što već mogu da pronađu i u svojoj zemlji. Ako podržimo lokalne ljude koji čuvaju tradiciju, sačuvaćemo i deo sebe.

6. Koju poruku želite da prenesete kroz sajt?

Želim da podsetim da vredne stvari ne moraju uvek biti najglasnije i najupadljivije. Nekada su upravo mala mesta, stari recepti i jednostavna jela ono što najviše govori o tome ko smo. Volela bih da sajt bude prostor koji podseća na vrednost autentičnosti i na važnost očuvanja onoga što lako može da se zaboravi.

7. Da li je “Hranom do tradicije” isključivo lični projekat ili vidite i širi potencijal?

On je pre svega lični i autorski projekat, nastao iz strasti i iskrene želje da se ova tema predstavi na poseban način. Ali kako raste, prirodno je da dobija i širi potencijal. Verujem da ovakav projekat može da postane mesto povezivanja ljudi, restorana, muzeja, institucija, kulturnih radnika, turističkih organizacija i svih onih koji dele slične vrednosti i koji žele da doprinesu očuvanju tradicije na savremen i smislen način.

8. Kako vidite dalji razvoj projekta i da li ste otvoreni za saradnje?

Volela bih da “Hranom do tradicije” nastavi da raste pažljivo i prirodno, bez gubitka svoje suštine. Važno mi je da ostane prepoznatljiv po toplini, autentičnosti i poštovanju prema tradiciji, ali i da otvori prostor za kvalitetne i smisleno odabrane saradnje. Otvorena sam za partnerstva sa restoranima, proizvođačima, muzejima, institucijama, turističkim organizacijama, manifestacijama i drugima koji se zaista uklapaju u misiju sajta. Postoji prostor i za ozbiljnije oblike saradnje i promocije, uključujući i plaćene saradnje, ali isključivo kada su u skladu sa vrednostima projekta i onim što “Hranom do tradicije” predstavlja. Važno mi je da svaki takav korak bude prirodan, kvalitetan i zasnovan na međusobnom razumevanju i poštovanju.