Kako Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Đorđa, mnogi se pitaju šta se dešava kada su u pitanju privatna okupljanja kao što su rođendani, svadbe, krštenja, slave.

Nakon pucnjave u OŠ “Vladislav Ribnikar”, u kojoj je ubijeno devet osoba, u Srbiji je proglašena trodnevna žalost, koja važi do nedelje 7. maja.

O tome da li možete da idete na privatne proslave kada su na snazi Dani žalosti, govorio je advokat Aleksandar Živanović.

On je istakao da se zakon ne odnosi na privatna okupljanja, te su svadbe, rođendani i druge proslave sa zakonske strane dopušteni i to u slučaju ako se ne održavaju na javnom mestu, prenosi N1.

– Prema važećem Zakonu o obeležavanju dana žalosti zakonsku obavezu obeležavanja dana žalosti imaju organi uprave na republičkom, autonomnom i lokalnom nivou, javne ustanove, javna preduzeća kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Ove odredbe se odnose samo na javne skupove, ali ne i na privatne – rekao je advokat Aleksandar Živanović za portal Mondo.

Iz Unije ugostitelja Srbije za portal N1 navode da su privatne proslave otkazane i da prema njihovim saznanjima, “svi otkazuju sve”.

– Privatna okupljanja nisu zabranjena, ali nikome jednostavno nije ni do muzike, nije ni do čega. Ovo je potreslo celu zemlju i svakoga ko živi ovde – ističu iz Unije ugostitelja Srbije.

Dan žalosti se prema Zakonu proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.

Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti, a takođe je zabranjeno i emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.

Nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona o obeležavanju dana žalosti obavlja MUP i resorna ministarstva kulture, informisanja i obrazovanja.

Za kršenje navedenog zakona predviđena je kazna od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za fizička lica, prenosi N1.