Sa primenom socijalne karte za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, u Srbiji se desilo upravo ono na šta su mesecima upozoravali aktivisti za ljudska prava, a to je smanjenje broja korisnika.

Iako je vlada Srbije socijalne karte najavljivala kao iskorak za prevenciju siromaštva i rano prepoznavanje ljudi koji su u socijalnoj potrebi, u praksi je došlo do suprotnih rezova, pa su pravo na pomoć izgubili građani kojima je to bio jedini izvor prihoda, prenosi Nova S. 

Za osam meseci, koliko se u Srbiji primenjuje Zakon o socijalnim kartama, sa evidencije je “skinuto” preko 10 odsto korisnika.

Tačnije, pre primene Zakona, novčanu pomoć dobijalo je 211.266 građana, a u međuvremenu je kompjuterski algoritam za automatsko prepoznavanje siromašnih, sa liste “eliminisao” 22.230 građana. I to, najverovatnije, nije konačan broj ugroženih koji će izgubiti pravo na socijalnu pomoć jer se ovi podaci odnose samo na tri grada gde se primenjuje socijalna karta.

U inicijativi za ekonomska i socijalna prava A11, ovakav način pomoći nazivaju “anti-socijalnim kartama” i zbog toga se zalažu za hitne izmene Zakona.

– Ovakvom obradom podataka, bez pomoći su ostali korisnici u Kraljevu, Šapcu i Novom Sadu. Dakle 22.000 samo u tri grada. Imamo informacije da će uskoro početi da se primenjuje u Beogradu. Zamislite koliki će to broj biti kada socijalne karte počnu da se primenjuju u svim lokalnim samoupravama – upozorava Milica Marinković iz A11.

Ona navodi da su podatke o 22.000 “eliminisanih” građana, dobili od Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja i to na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, kada su po istom zahtevu zatražili uvid u kriterijume po kojima građani gube pravo na pomoć, kao i da kompjuterski algoritam postane javno dostupan, odbijeni su pod izgovorom da je to “službena tajna i narušavanje bezbednosti sistema”. 

U A11 zastupaju stav da takvi podaci moraju da budu javni, jer se socijalna pomoć isplaćuje iz budžeta svih građana.

– Mi nemamo podatak da li je taj algoritam otkrio nekog novog korisnika ili je samo pretresao postojeće, odnosno 211.266 građana koliko je bilo u sistemu, pre primene Zakona o socijalnoj karti. Kako stvari sada stoje, vidimo da je cilj da se smanji broj korisnika, što u celokupnoj situaciji i narastajućoj krizi, možemo reći da je nerealan trend koji država želi da postavi – smatraju u Inicijativi A11.

A11: “Zakon je neustavan i treba ga menjati”

U A11 su i pre primene Zakona, ukazivali na njegovu neustavnost i uskraćivanje prava socijalno ugroženim građanima. Pre svega, ukazivali su na manjkavosti, prema kojima socijalno ugrožena osoba neće imati pravo na pomoć, ukoliko u njenom okruženju postoje “povezana lica” koja mogu da joj pomognu.  A u povezana lica spadaju bliži i dalji srodnici, kao i bivši supružnici i partneri.

– Taj broj povezanih lica sa vama, kada vi uđete u sistem socijalne zaštite je vrlo problematičan. Zakon pretpostavlja da vi od tih lica možete da tražite pomoć i algoritam vas automatski isključuje. Čak i u situaciji, ukoliko ste se, recimo, od nekoga razveli i ne želite da imate dodira sa tom osobom, vi zbog toga niste u poziciji da tražite pomoć – objašnjava Milica Marinković samo jednu od spornih stavki.

Dodaje i da je iz celog postupka za određivanja prava na pomoć, isključen “čovek”, odnosno socijalni radnik, te da je došlo do, kako kaže potpune “dehumanizacije procesa‘”, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja kako ta veštačka inteligencija radi jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti.

– Naša namera nije da se odustane od tehnologije, naprotiv, tehnologija nam pomaže u radu, ali ovo mora biti regulisano na način, tako da postoje i socijalni radnici koji mogu da sagledaju sve okolnosti zbog kojih se pojedinac našao u socijanoj potrebi – navodi Marinković.

Na kraju ističe i da je A11, još u martu, kada je počela primena Zakona o socijalnim kartama, podnela inicijativu Ustavnom sudu, za proveru ustavnosti, jer su kako kaže, brojne odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom i određenim konvencijama za ljudska prava.

Socijalna pomoć za pojedinca iznosi 8.000 dinara.

Komentar u vezi sa smanjenjem broja korisnika socijalne pomoći od početka primene novog Zakona, Nova.rs je zatražila od ministarke Darije Kisić Tepavčević, koja se najglasnije zalagala za uvođenje ovog sistema, kao i od Ministarstva za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, ali do objavljivanja teksta, kako navode, nisu dobili nikakav odgovor.