Na osnovu sudskih izveštaja i po statistici, sve više je alternativnih izvršenja kazni i mera u državi, ali i na području koje pokriva Viši sud u Novom Sadu.

U tri veće grupe alternativnih sankcija spadaju rad u javnom interesu, mere zaštitnog nadzora, kao i kućni zatvori i pritvori, ali, za razliku od klasičnih zatvorskih izdržavanja sudskih odluka, ovde ne postoje takve fizičke prepreke i obezbeđenje. Te sankcije se odvijaju uz pristanak osuđenog i poverenje, a uz relativnu slobodu i kontrolu Povereničke službe.

– Кućni zatvori mogu biti s elektronskim nadzorom i bez njega, a isto važi i za pritvore – objašnjava za “Dnevnik” poverenica Ministarstva pravde za alternativne sankcije Marija Кrsmanović.

– Okvirno, kancelarija u Novom Sadu za takvo kažnjavanje trenutno izvršava pedesetak mera s elektronskim nadzorom i otprilike toliko bez njega. Inače, kućni zatvor može trajati maksimalno godinu, dok za pritvore ne postoje ograničenja – dodaje ona za novosadski dnevni list.

Ona takođe ističe da se, suštinski, alternativne sankcije sprovode nad ljudima za koje sud utvrdi da je mogućnost da izvrše neko novo krivično delo dosta mala i da nisu znatno rizični za društvo, ili po svoju porodicu, te im se zbog toga određuju takve sankcije. Teži se tome da oni ne odlaze u klasični zatvor, već da izdržaju kaznu u svom okruženju, da ne bi bili izdvojeni iz društvene zajednice jer tako nešto samo po sebi može nositi dosta velike rizike.

Najčešće se radi o nehatnim krivičnim delima i o prvoprestupnicima, o mladim ljudima ili o onima u zrelim godinama, kojima je to krivično delo izolovani slučaj u životu.

– Na primer, reč je o delima počinjenim u saobraćaju, ali ima i onih, posebno kod mlade populacije, kao što je posedovanje manjih količina narkotika namenjenih za ličnu upotrebu, ipak ne i za njihovu prodaju, krađe i, ponekad, razbojništva – kaže za “Dnevnik” Marija Кrsmanović.