Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je juče savete za očuvanje zdravlja u uslovima niskih temperatura vazduha koje vam prenosimo u celosti:

Uticaj niskih temperatura vazduha na zdravlje

Hladni vremenski uslovi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod osoba koje duže vreme borave na otvorenom. Niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju situaciju jer ubrzavaju gubitak telesne toplote. Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama, naročito onima ispod tačke smrzavanja, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica koje mogu biti lokalne i opšte.

U lokalne posledice spadaju smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi. U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.

Opšta hipotermija (smrzavanje) je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu.

Posebno osetljive grupe stanovništva

• Novorođenčad, odojčad i mala deca su podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani.

• Osobe starije od 65 godina su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju. Stare osobe su uglavnom i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim.

• Osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova i bolesti disajnih puteva.

• Osobe koje rade na otvorenom u uslovima niskih temperatura vazduha.

• Profesionalni sportisti i osobe koje se bave rekreacijom na otvorenom prostoru.

• Osobe pod uticajem alkohola.

• Osobe koje žive na otvorenom ili u neadekvatnom smeštaju – socijalno ugroženi pojedinci i porodice.

Saveti za očuvanje zdravlja

• Ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru

• Ukoliko radite na otvorenom, trudite se da budete u stalnom pokretu, po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina.

• Ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći, pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama.

• U uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.

• Održavajte telesnu temperaturu

• Koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove. Slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice). Glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromočivu obuću.

• Nosite obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

• Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.

• Unosite što više toplih napitaka (čaj, supa).

• Izbegavajte napitke sa visokim sadržajem kofeina.

• Ne savetuje se unos alkohola u uslovima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja).

• Jedite redovno – unosite topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature.

• Na vreme obezbedite zalihe namirnica dugog roka trajanja, posebno ako živite u udaljenim seoskim područjima.

• Proveravajte stanje grejanja u domaćinstvu. Bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 °C.

• Budite oprezni u saobraćaju u uslovima niskih temperatura vazduha

• Ako ste pešak – budite obazrivi pri kretanju po snegu i ledu, kao i kada prelazite preko obeleženog pešačkog prelaza koji može biti klizav.

• Ako ste vozač – pre nego što upalite motorno vozilo očistite sneg i led.

• Redovno pratite informacije o vremenskim uslovima i postupajte u skladu sa upozorenjima izdatim od strane nadležnih službi.

• Obavezno koristite opremu potrebnu za zimske uslove vožnje (zimske gume, lanci).

• Izbegavajte da bez preke potrebe krećete na dalja putovanja, posebno u planinske predele, u uslovima kada ima snega i vetra na putnim pravcima koji prave snežne nanose.

• U slučaju da zbog obilnih snežnih padavina i neočišćenih puteva ostanete izolovani na putu, pozovite hitne službe (193 i 192).

• Pobrinite se za osobe u svom okruženju

• Proveravajte starije članove porodice, prijatelje i susede koji žive sami i nabavite im sve što im je potrebno ako to ne mogu da učine sami.

• Ne dozvolite da starije osobe izlaze van kuće same, bez pratnje, jer to može povećati rizik od neželjenih padova i posledičnih povreda.

• Novorođenčad i malu decu ne treba izvoditi napolje u uslovima izuzetno niskih temperatura jer su pod većim rizikom od nastanka promrzlina i hipotermije.

• Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima