Zaštitnik prava pacijenata duže od četiri godine ne postoji pri domovima zdravlja i bolnicama. Ukinut je tokom korone. Pacijenti ukoliko su nečim nezadovoljni ili smatraju da im je narušeno neko pravo, prema Zakonu o pravima pacijenata, prigovore mogu da upute rukovodstvu zdravstvene ustanove, zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja ili savetniku pacijenata – kancelariji koja postoji pri svakoj lokalnoj samoupravi. Ima i onih koji i dalje to ne znaju.

Kako piše Danas.rs, pacijenti u Srbiji se najviše žale na zakazivanje termina za preglede.

Savetnik za prava pacijenata u Novom Sadu Mihajlo Knezi izjavio je za Radio Beograd 1 da njihova kancelarija u Novom Sadu godišnje primi od 250 do 300 formalno podnetih prigovora, a daju i više od 1.000 informacija telefonom.

– Novi Sad je veliki zdravstveni centar i ovde postoji značajan broj prigovora iz razloga što se tu nalaze i velike tercijalne zdravstvene ustanove. Zdravstveno pravo pacijenata podrazumeva više prava, a najčešće se žale na pravo na poštovanja pacijentovog vremena, koje se odnosi na zakazivanje za određene zdravstvene preglede, pre svega na specijalističke. Zatim, pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge koje podrazumeva pravo pacijenta da dobije uslugu koja je utvrđena stručnim standardima prema njegovom zdravstvenom stanju, žale se povremeno na pravo na preventivne mere i to su najčešća prava na koja se žale – naveo je Knezi.

Prema njegovim rečima ima pacijenata koji dođu, postave pitanje, ali ne podnesu prigovor, jer to ipak zahteva određenu formu.

– Prigovor može da podnese samo pacijent ili zastupnik pacijenta. Nekada je mnogo teško objasniti ljudima da supružnik ne može podneti prijavu, jer nema zakonska ovlašćenja za to. Prigovor se dostavlja u pisanoj formi sa dokumentacijom koja je podneta zdravstvenoj ustanovi na kojoj se prigovor odnosi i mi onda tražimo od te zdravstvene ustanove da se izjasni o navodima iz prigovora i da nam dostavi tražene podatke. Sledeća faza je utvrđivanje činjenica, nakon čega donosimo nalaz o osnovanosti podnetog prigovora – objasnio je savetnik pacijenata u Novom Sadu.

Prigovor, prema njegovim rečima, može da bude ocenjen kao osnovan, neosnovan, ali se neretko događa i da se obustavi pre donošenja nalaza.

– To je ona situacija kada dođe do sporazumnog rešavanja između zdravstvene ustanove i pacijenta, najčešće kod zakazivanja pregleda. Pacijenti uglavnom budu zadovoljni što se našlo rešenje za njih – istakao je on.

S obziron na to što, kako kaže, uloga savetnika nije da bude niti kazneni, niti kontrolni organ, već da posreduje, nemaju zakonsku obavezu da znaju kako je neki iz slučaja kažnjen.

– Naša uloga je meditacija. Mi smo tu da posredujemo između pacijenta i zdravstvenih ustanova i da budem iskren najsretniji smo kada dođe do tog sporazumnog rešavanja. Kada donesemo nalaz da je prigovor osnovan zdravstvena ustanova je dužna da nas obavesti o tome šta je učinila povodom otklanjanja povrede prava. Šta će se desiti sa lekarom ili medicinskom sestrom i kako će njihovi rukovodioci da shvate težinu nihove povrede to nije naša naležnost, niti su oni dužni da nas obaveste. Da li će neko biti kažnjen novčano ili na neki drugi način izrečena sankcija, to je stvar rukovodstva zdravstvene ustanove i postupajućeg zdravstvenog radnika. Međutim, praksa je pokazala da pacijenti nisu toliko zainteresovani, čak puno puta i kažu „nije nama interes da neko odgovara, naš interes je da dobijemo ono što nam po zakonu pripada – istakao je Knezi i dodao da su prigovori ipak način komunikacije pacijenata i zdravstvenih ustanova, ali i dobar signal zdravstvenim ustanovama da saznaju za neki problem ukoliko postoji.

Po pravilu, ceo slučaj od podnošenja prigovora trebalo bi da traje od 8 do 10 radnih dana, a nekada od kompleksnosti situacije pacijenti angažuju i advokate da umesto njih podnose prigovor.