Građani Srbije prilikom informisanja najviše pažnje posvećuju samom naslovu vesti, najviše vremena provode uz društvene mreže, 104 minuta dnevno, 81 minut dnevno slušaju radio stanice, 77 minuta prate televizijski program, dok prosečno štampi posvete svega 23 minuta.

Istraživanje je realizovao CESID, na uzorku od 1.171 građana starosti od 12 do 60 godina, u okviru programa “Inicijativa za novu digitalnu i medijsku pismenost” koji sprovodi Propulsion u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

Podaci istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti. Istraživanje je rađeno tokom prethodnih 12 meseci i obuhvatilo je zaposlene u javnoj upravi, privredi, medijskim kućama, fakultetima, studente i influensere.

Ustanovljeno je da prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije, na skali od 0 do 1, iznosi 0,68, dok je ocena digitalne pismenosti nešto iznad toga i iznosi 0,73 bodova, što podrazumeva da digitalni vid informisanja društva ima prednost.

Istraživanje pokazuje da više od polovine građana, 56% njih, nikada ne obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja, odnosno autore vesti, što svakako utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti u Srbiji.

Prema istraživanju tri četvrtine ispitanih građana informiše se putem društvenih mreža, a u populaciji do 24 godine to iznosi čak 88 odsto.

Kada je o poverenju u medije reč, rezultati pokazuju da tradicionalni mediji iz dana u dan gube prednost, jer najveće poverenje građani ukazuju internet portalima i sajtovima (24 odsto ispitanika) pokazuje istraživanje.

Više od jednog sata dnevno prate se internet portali i sajtovi, a sport se izdvaja kao tema koju građane najviše okupira.

Kada govorimo o socijalnim mrežama, tu se izdvajaju Fejsbuk koji svakodnevno koristi čak 60 odsto građana, zatim Jutjub, Instagram i Viber.

Od tradicionalnih medija najviše poverenja beleži televizija (19 odsto ispitanika), potom štampa (3 odsto), pa radio stanice (2 odsto).