Kada ste u tim godinama ili u stanjima svesti kada vam praznici, a posebno Nova godina sve manje znače, kada ste odustali i od kićenja jelke i od žurki, uz napomenu da je svaki dan dobar za žurku, ipak vas “dobri deka” iz komšiluka može razveseliti lepom rečju, a i slatkišem.

Ne stignete ni da kažete da ste bili dobri u odlazećoj godini, on već stavlja ruku u džep i vadi bombonu… i svet je već lepši.

Bacivši pogled na našu Fejsbuk stranicu gde smo vas pitali šta želite Novom Sadu u 2024. godini, vidim da se mnogi nadaju povratku starog novosadskog duha, zelenila i ukratko, humanijeg života. Ima tu i zamerki na račun “pridošlica” o kojima ne bih ovaj put jer zaista nema veze ko je odakle došao već šta je u ovaj grad doneo ili iz njega uzeo.

Pokušavam da održim praznični duh, ali moram neke stvari da spomenem… 

U iščekivanju novog “leta” ali i najradosnijeg hrišćanskog praznika za većinu građana Srbije, podsetila bih vas da nam je skoro neko ukrao nešto, da nečije ćerke i sinovi odbijaju hranu, da porodice i prijatelji ubijenih u majskim masakrima i dalje traže pravdu, da su neki ljudi uhapšeni i optuženi za ozbiljna krivična dela, a drugi na slobodi iako su učinili mnogo gore stvari, da su u prestonicu u nedelju uveče, u cilju zastrašivanja, izašle jake policijske snage pod punom opremom, a posebno bih istakla onaj paradni duh kada su “visili” sa džipova i pokazivali koliko imaju lošeg režisera.

A on je u kolima sa svojim drugarom uz pesmu (čini se) Lepe Brene, poručio svima koji se trude da nešto promene da ih čekaju još “Četiri godine, godine duge, godine bola, godine tuge…”

Hvala!

Još jedan utisak, ovaj put iz našeg grada je i prilično neobičan “nastup” jednog profesora FTN-a koji je pokušao da razgovara sa svojim budućim studentom koji se uputio na protest u Beograd. Ako ste propustili, možete ga pogledati OVDE.

Napadi na novinare su, nažalost, u Srbiji uobičajeni pa je tako, ipak bez fizičkog kontakta koji je “visio” u vazduhu, prošao i novinar N1 Mladen Savatović. On je uspeo da pregrmi to na prilično kul način, ali zabrinjavaju dve stvari. Prvo, napadač, koji je konačno uhapšen je veče pre toga, za vreme protesta nezadovoljnih građana nakon koga je uhapšeno (po predsednikovim rečima) 38 ljudi, uništavao jedan automobil pa je pitanje kako, i pored grada punog policije, već nije uhapšen. A druga stvar je što je “predsednik svih građana Srbije” na ovaj napad odgovorio s podsmehom, samo nije izgovorio ono što svi znamo: “Pa, šta ako je napao novinara N1, ja ih vređam svaki put kad imam priliku”.

Mnogima je, ipak, dosta 

Ako imate izbora da na TV-u gledate više od RTS-a, Pinka, Hepija… možda ste primetili da sve više profesora, sudija, tužilaca… i uopšte javnih ličnosti, govori, veoma stručno ali, što je najvažnije slobodno o situaciji koju živimo već jako dugo, kao i o odgovornosti onih koji treba da reaguju, ali ćute. Svakom od njih čestitam na hrabrosti jer ne znaju šta ih čeka kad se vrate na posao ili kući.

Šta želim sebi, Novom Sadu, Srbiji, planeti?

Vida Petrović Škero je jedna od onih koji su spomenuti u prethodnom pasusu. Strašno zvuče njene reči, posebno s obzirom na malodušnost i apatiju građana Srbije da “ako ovo dozvolimo” mi nemamo budućnost. Možda i imamo, ali kakvu?

Zato nam svima želim slobodu za koju ćemo se izgleda morati boriti dokle god dišemo, ali ni disati se ne može bez slobode.

Srećni praznici, zamislite želju i čitamo se dogodine.