Dobro jutro, Novosađanke, jesmo li i danas Finkinje?

Skoro se novosadska čaršija (posebno njen ženski deo) nije toliko uznemirila koliko kad su u jednoj Fejsbuk grupi objavljene fotografije “eksplicitnog sadržaja” sa jedne izložbe.

Sve “moralno” i zgražavajuće što imamo u gradu obrušilo se na mlade umetnike/ce koji su prikazivanjem donjeg veša (gaća) uflekanih ženskom krvlju skrenuli pažnju javnosti (što, valjda i jeste jedan od ciljeva umetnosti) na “ženske probleme”, između ostalog i na menstrualno siromaštvo i na izazove s kojima se mnoge žene susreću u toku mesečnog ciklusa.

Osobe koje baš i nisu umetnički obrazovane zaključile su da to nije umetnost, da je sramota za grad, Akademiju, da umetnost mora biti lepa, “bljak, fuj…”, spomenuta je i, naravno, Marina Abramović (naravno – u negativnom kontekstu), a naišla sam i na spominjanje motke… 

Hvala univerzumu što se među većinskim zgražavanjem našlo i dosta glasova naših sugrađanki koje su branile slobodu umetnosti. Setih se i cenzurisanja umetničkog dela pre desetak godina u KCNS i koliko smo se tada borili za to da se delo jedne mlade umetnice ne zabrani. Ako ste zaboravili, tada smo se bavili “ubrojčavanjem”, a iz svega smo ipak uspeli da se tadašnji direktor ove ustanove smeni. Ovaj put nastavljamo da propadamo i tonemo u neki 19. vek pa za stvari koje su pre 50 godina bile normalne, sada treba da se borimo iznova. 

“Umetnost je sloboda!”, napisah tada na papiru i još uvek to smatram, a svi koji se zgražavaju, neka zaobiđu izložbu koja je juče otvorena, a dobila je odličnu reklamu.

Važne stvari koje su potisnute zbog otpora umetnosti:

1. Pritisci na novinare se nastavljaju. 

Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić u prvom od sedam postupaka koje su protiv nje pokrenuli roditelji maloletnih karatista iz Inđije i naložio joj da jednom od njih isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove, piše Raskrikavanje. 

Oni su je, naime, tužili sredinom ove godine jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju “Fruškogorski skočko”. 

Očekuje se još presuda protiv ove hrabre novinarke…

Na drugi slučaj pritiska – “slučaj bez presedana” ukazao je Veran Matić: 

Veran Matić uputio pismo međunarodnim udruženjima povodom suđenja novinarima KRIK-a

2. Stravične poplave u Bosni

Nešto strašno, tužno i opominjuće što može da se desi svima, a mnogi, umesto da se zabrinu za budućnost svoje dece, broje kada su ljudi iz Bosne govorili ovo ili ono… Srećom pa je solidarnost ipak pobedila u ovom slučaju i što se region većinski ujedinio da pomogne nesrećnim građanima Jablanice.

3. Prošao je još jedan 5. oktobar…

Nikad tužnije i beznadežnije, ali borba mora da traje inače smo “ćao”.

4. Proširuju se zatvori u Srbiji

 Podržavam, jednog dana će valjda u njima sedeti oni koji nas vuku u ambis.

5. Ministarki ima ko da piše 

Jedna od trenutno najpopularnijih ministarki – Đedović Handanović svakodnevno dobija pisma, posebno od opozicije. Hoće to kad se ignorišu hiljade građana kojima su stigli basnoslovni računi za struju. Sad se, kao, rešava, a šta se radilo mesecima unazad?

Dr Vrsajkov ministarki energetike: Bez uslovljavanja, odmah vratite novac svim oštećenim Novosađanima 

I GP Bravo pisao ministarki: Novac vratite svim građanima Srbije koji su dobili neobjašnjivo visoke račune

Nešto lepo za kraj – ovaj put imam 

Nadam se da će biti još prilike da pišemo o tome, ali lep utisak broj jedan su svi Novosađani, a posebno Novosađanke koji su spremni/spremne da po svim vremenskim prilikama voze bicikl(ov)e (znam da je ovo iz zagrade zvanično nepravilno, ali je novosadski). Kad je kiša, tu je kabanica, ako ih je iznenadila – daj kesu na glavu, nije frka, penzoši vole da stave štipaljke na pantalone, a kada zazimi, biće tu i ozbiljnije opreme, a sve u korist toga da Novi Sad ostane bici grad.

Još moćniji tj. ULTRA moćan utisak su rezultati naših sugrađanki koje svakodnevno pobeđuju sebe a posle i ostale: dve učiteljice-maratonke iz Novog Sada trčale su i nisu stajale 24 sata na ultramaratonu u Sarajevu.

Jedna o kojoj smo već pisali za ta 24 sata je pretrčala čak 162,3 kilometra dok je njena koleginica koja se ovim “hobijem” bavi mnogo kraće, uspela da za 24 sata, bez stajanja, po kiši… pretrči, takođe fantastičnih – 140 kilometara.

Kapa dole ovim i drugim ženama-zmajevima, znam da ih ima još dosta, i u gradu i šire, ali ako ovo nije herojski i veličanstveno, ja ne znam šta je. Nadam se da će ovakve vesti jednog dana biti dominantne, a da će tužnih vesti i malograđanštine biti samo u tragovima.