Aleksandar, Dejan i Dimitrije pre šest godina završili su školu “Milan Petrović” u Novom Sadu. Od tada, naišli su na brdo prepreka pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom i žele da skrenu pažnju javnosti na taj problem. Da ne bi sedeli besposleni, otvorili su svoj Jutjub kanal, a voleli bi da ih neki medij zvanično zaposli.

– U školi smo moji drugari i ja zavoleli medije, pošto su nam stalno dolazile javne ličnosti i to je bilo propraćeno i od strane medija. Imali smo školsku radio stanicu gde je naš drugar Aleksandar vodio svoju radio emisiju, koju smo mogli uživo pratiti na časovima. Dimitrije i ja smo zavoleli video montažu, kojoj nas je naučio naš nastavnik Petar. Tada smo snimali razna dešavanja u našoj školi profesionalnom kamerom – priseća se Dejan Kordin, mladi grafičar iz Novog Sada.

Od 2016. godine Dejan se redovno javlja u Nacionalnu službu za zapošljavanje, Dimitrije odlazi u Sombor, gde pohađa dnevni boravak, dok se Aleksandar vraća za rodni Radičević. Drugari su neprestano u kontaktu.

– Mene NCZ jednom godišnje zove da radim javne radove koji traju po četiri meseca, a plata je jako mala, u proseku iznosi 20.000 dinara – naglašava Dejan.

Pre dve godine, oni dolaze na ideju da otvore svoj Jutjub kanal koji se zove StudioDAD (skraćeno od Dejan, Aca, Dimitrije). Na kanalu objavljuju kulturno-verske sadržaje, a u planu imaju i da realizuju video sadržaje o svakodnevnom životu osoba sa invaliditettom

Aleksandar Kalabić ističe kako su im profesori u školi “Milan Petrović” bili divni, i da su upravo uz njih i zavoleli medije.

– Ideja za otvaranje Jutjub kanala je došla iz želje da skrenemo pažnju na nas, osobe sa invaliditetom, jer smo i mi sposobni da se bavimo multimedijom i možemo biti korisni u promovisanju osoba sa invaliditetom i problema sa kojima se susrećemo, a ujedno i da promovišemo verske i druge kulturne manifestacije u našoj sredini – tvrdi Aleksandar.

Naravno, trojici drugara je najveća želja i da se zvanično zaposle i da od svog rada mogu da žive.

– Naša želja je da se bavimo nekim poslom koji bismo mogli da obavljamo od kuće, zbog naše invalidnosti i ograničenih mogućnosti, ali smo spremni da uz pomoć neke medijske kuće pohađamo kurseve i obuke radi boljeg upoznavanja sa procesima audio i video montaže i rada u medijima uopšte – nastavlja Aca.

Momci smatraju da bi upravo to na čemu oni rade može da pomogne da osobe sa invaliditetom, njihove organizacije i udruženja postanu vidljivi, te da takve osobe i lakše dođu do posla.

– Voleo bih kada bismo mogli da budemo uključeni u medijski rad, da nas trojica radimo priloge na temu svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, jer takvog sadržaja svakako fali, a mi to umemo da radimo – dodaje Dejan.

Naši sagovornici apeluju na nadležne da im se pruži prilika da budu više zastupljeni u medijima, kako bi neposredno mogli da se obrate javnosti i ukažu na svoje probleme, ali i ponude rešenja radi što boljeg integrisanja osoba sa invaliditetom u društvo. Takođe, smatraju da je potrebno da društvo ulaže u što kvalitetnije obrazovanje, koje je trenutno, kako tvrde, nezadovoljavajuće i nije u skladu sa potrebama i savremenim dostignućima.