U subotu, 1. novembra, u Novom Sadu je na veličanstven i potresan način obeležena godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici.

Ono što je obeležilo ceo događaj i bio jedan od najemotivnijih trenutaka u događaju koji je trajao celog dana bila je pesma “Cveta trešnja u planini” čiji su se prvi tonovi čuli odmah nakon 16-minutne tišine – u 12.08 sati, a savršeno ju je izveo novosadski Pop hor radio kojim je dirigovala Dušica Stojković dok je solistkinja bila Jelena Radić. Pesmu je, na stihove Dušana Kovačevića, komponovao Zoran Simjanović.

^{Foto: Vedran Bukarica}

Pisac i akademik Dušan Kovačević izjavio je za “Danas” da je sve u subotu bilo vrlo potresno na komemoraciji žrtvama nadstrešnice u Novom Sadu, dostojanstveno i veličanstveno.

– Kad sam čuo moju pesmu “Cveta trešnja u planini” bio sam iznenađen u prvom trenutku, a onda sam, kao i većina ljudi, doživeo neku vrstu katarze u odnosu na ceo događaj i sve što se tog dana zbivalo u Novom Sadu – kazao je. 

Rekao je da nije bio u subotu u Novom Sadu, da je prenos gledao na televiziji.

– Nisam znao ni da je hor spremio ovu moju pesmu, i bio sam izuzetno uzbuđen. Imao sam prilike da te moje pesme slušam u raznim situacijama, one su rasute u mojim pozorišnim predstavama, dramama, naročito po filmovima. Ali, u Novom Sadu je bio izuzetno dramatičan i bolan trenutak, koji je sa tom pesmom dobio drugu dimenziju, i nešto što se spojilo u neverovatnu celinu sa tom trešnjom koja cveta, i ljudima koji su stradali i kojih više nema – izajvio je Kovačević, dodajući da mu se u subotu javilo nekoliko prijatelja koji su bili u Novom Sadu i rekli da su bili izuzetno potreseni.

Podsetio je da je stihove “Cveta trešnja u planini” napisao za film “Sabirni centar”, koji je po njegovoj drami režirao Goran Marković, a Anica Dobra ovu pesmu peva u filmu dva puta, i tom pesmom se i završava film.

 – Slušao sam je u nekoliko izvođenja, muziku za predstavu “Sabirni centar” komponovao je i Voki Kostić, a moj prijatelj Zoran Simjanović je od toga napravio zaista neverovatnu, potresnu i filmičnu melodiju. I moram reći da je novosadski hor to otpevao briljantno, u isto vreme lepo, uzbudljivo, i na svoj način uzvišeno i jako bolno, i sve je bilo vrlo dramatično i emotivno.

Film je osvojio Zlatnu arenu u Puli 1989. za najbolji film.

– Goran Marković i ja smo taj film snimili skoro pre četrdeset godina, što znači da većina ljudi koja ima čak i pedeset godina nije znala odakle je ta pesma i ta melodija, osim onih koji se bave filmom, tako da će nove generacije preko nastupa novosadskog hora i komemoracije saznati nešto više o tome. I opet kažem – “Cveta trešnja u planini” izvedena je u tako bolnom trenutku i na tako uzvišen način, da će se sigurno po tome pamtiti – smatra Kovačević i zaključuje:

–  I ja sam ovu komemoraciju doživeo kao nešto izuzetno uzvišeno – do te mere je taj povod tragičan da čovek može samo da ćuti, da gleda ,i da se divi što je toliki broj ljudi došao, i što je na tako velilčanstven način odao poštu žrtvama jedne strašne tragedije. Ceo događaj u Novom Sadu bio je izuzetno dostojanstven i emotivan.

Ceo intervju sa Dušanom Kovačevićem pročitajte na sajtu Danasa.

Više detalja o subotnjoj komemoraciji pročitajte u povezanim vestima: