Više od sto godina stari šlep, proizveden 1875. godine ležao je na dnu Dunava, na četrdesetak metara od Kameničke ade i Ribarskog ostrva u Novom Sadu, da bi njegovi poslednji delovi bili izvađeni tokom ovog juna.

Razlog njegovog vađenja, jeste što mu se lokacija podudara sa mestom na kojem će se nalaziti jedan od dva glavna noseća stuba budućeg mosta između Novog Sada i Sremske Kamenice, kaže za “Dnevnik” Goran Jević, poslovođa u firmi iz Sremske Mitrovice koja radi na izvlačenju broda,

– U pitanju je rumunski šlep, proizveden u Nemačkoj, dugačak 80 metara i širok devet. Njegova lokacija je odranije poznata: kada vodostaj Dunava kod Novog Sada opadne ispod kote 80, njegovi delovi su mogli da se nazru – kaže Jević i dodaje da se prilikom sondiranja dunavskog sedimenta za potrebe izgradnje novog mosta, utvrdilo da se stari šlep nalazi bukvalno na koordinatama stuba budućeg mosta.

Po njegovim rečima, iz različitih izvora nagađalo se da je potopljen između 1914. i 1918. godine, ali kao zvaničan podatak uzeta je 1918. godina, kako stoji u spisima Novosadske lučke kapetanije.

– Nažalost, nismo pronašli mesinganu ploču sa podacima o brodu. Vek proveden po vodom jako ga je oštetio, Dunav je nasuo mnogo materijala u njega. Ono što se da videti jeste da je ceo nitovan i da je izbušen na više mesta, verovatno granatama i gelerima – pojasnio je Jević.

Ko ga je, i zašto, potopio, Jević ne može da kaže, jer o tom događaju nema zabeleženih detalja. Zna se jedino, da kilometar i po uzvodno, na dnu Dunava leži još jedan sličan brod iz tog razdoblja.  

– Počeli smo da radimo pre oko mesec dana, a pošto je šlep truo i pun taloga, odlučili smo se da ga očistimo, praktično “usisamo” nanos, a zatim isečemo pod vodom u delove, koje potom vadimo. Posao je pri kraju i završićemo ga u zadatom roku – napominje  Goran Jević.

Posao vađenja broda poveren je, kako kaže Jević, preduzeću “Ivan Milutinović”, koje je angažovalo “River roud” kao podizvođača.

– Ovakav brod u Srbiji niko nikada nije vadio. Imamo ekipu od petnaestak ljudi, plutajući ponton nosivosti 1.000 tona, pomoćne brodove, najjaču dizalicu na vodi u Srbiji “Soču”, koja diže između 120 i 150 tona, i pomoćnu opremu. Ovo nam je neka vrsta ispita za vađenje brodova nemačke flotile iz Drugog svetskog rata iz Dunava kod Prahova – kaže Jević.

On je pojasnio da delove šlepa koje izvade iz vode seku u komade na licu mesta.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Dnevnika.