Koliko mi, zapravo, ne znamo o životu napuštenih životinja kada nisu u našem vidokrugu, itekako možemo zaključiti iz priče-avanture koju je proživela gradska kuca Silva početkom ove nedelje.

Silva je već dugo na novosadskim ulicama – možda šest, sedam, a možda i više godina. Gradski program (čipovanje, sterilizacija, vakcina protiv besnila) je prošla pre pet godina kada je pretpostavljeno da je rođena godinu dana ranije. Veterinari Zoohigijene dali su joj ime Klara, ali njeno “partizansko” ime koje znaju svi ljubitelji pasa koji žive u širem centru Novog Sada je Silva.

Svi koji je znaju bili su šokirani kada su videli kako u utorak utrčava u Inđiju praćena profesorima novosadskog univerziteta koji su trčali štafetni maraton do Beograda, a kao što možete videti, ušla je “kao oslobodilac”.

Autorka ovog teksta, iako poznaje agilnu gradsku mezimicu, i pored toga što zna da ume da nas iznenadi, pomislila je da pas baš liči na Silvu, ali da “nema šanse” da je došla do Inđije. A onda su ljubitelji životinja iz ovog mesta počeli da šalju novosadskim kolegama fotografije i otklonili sve sumnje jer – to je bila Silva, a da je gradski pas iz Novog Sada, potvdio je i njen čip.

Tada je počela akcija traženja prevoza za povratak u naš grad gde ima svoju kućicu, ljude koji je hrane i brinu o njoj, koliko je to moguće jer ona je pas koji živi na ulici.

Koleginica Verica Marinčić iz IN Medija obezbedila je prevoz, uz malo muke uspela da uhvati ovu trkačicu-skitaru i ona je za nešto više od dva sata već bila u Novom Sadu.

A, onda je krenula da se “odmotava” priča.

Kako je krenula na put i završila u Inđiji

Iako se na prvi pogled činilo da je na put koji se završio u Inđiji krenula u utorak i da je sa profesorima-štafetnim maratoncima trčala 36 kilometara, ipak smo hteli da proverimo da li je zaista bilo tako jer njeni novosadski staratelji kažu da ni prethodnog dana nije bila na svojoj lokaciji.

Uz pomoć sudije u penziji Sava Đurđića koji je tog dana dočekao trkače u Inđiji došli smo do novih informacija – Silva, zapravo, nije trčala tih 36 km od Novog Sada “u cugu” nego je na put pošla dan ranije – sa biciklistima koji su iz kampusa novosadskog univerziteta krenuli put Niša (u ponedeljak). To su nam kasnije potvrdili i biciklisti.

Aktivno jutro u gradu: Blokirane raskrsnice, policija “zauzela” Skupštinu Grada, biciklisti krenuli ka Nišu (FOTO i VIDEO)

Sa njima je najverovatnije stigla do Sremskih Karlovaca (ili okoline) i tu se zadržala – nije malo pratiti brzinu kojom su se kretali čitavih 12 kilometara. Iako nemamo potvrde da je tu prenoćila imamo snimak da se u Karlovcima – u utorak – priključila trkačima i sa njima, preko Banstola – stigla do Inđije. 

Čini se da joj prija društvo, trčanje, pozitivna energija, ali i aplauzi ljudi koji su pozdravljali bicikliste i trkače pa joj nije bilo teško da sa njima prevali čitavih 36 kilometara za dva dana.

Velika sreća je što su se u Inđiji našle prave osobe koje su je zadržale i vratile kući.

I tako je završena još jedna avantura naše Lesi, pardon – Silve.

A nije da ih nije bilo i ranije…

Pre oko godinu dana njeni staratelji su primetili da je nema više od deset dana, objavili su apel-potragu na Fejsbuku i opet je imala sreće – primećena je – u Bačkom Jarku. Do danas nismo saznali na koji način se obrela u mestu koje je oko 15 km udaljeno od našeg grada. Sad definitivno znamo da joj trčanje ide dobro, ali bilo je tu nekih čudnih okolnosti. 

VIDEO: Silva je vraćena “kući”, ali gde nestaju novosadski psi

Čim su saznali gde je, organizovan je prevoz i ona je ubrzo vraćena kod svojih drugara. Pogledajte kako se Tigrić, tada njen najbolji drug, obradovao kada ju je video:

Molba za kraj

Silva je bar dva puta imala ludačku sreću da se vrati svojoj kući, a mogla je završiti – ko zna gde i bila bi jedan od bezbroj pasa koje više nikad nismo čuli ni videli.

Udruženja i ljudi koji brinu o gradskim psima apeluju na trkače, bicikliste, pešake da, ako im se neki pas priključi na putu, ili pokušaju da ga odvrate od puta ili da na prvom stajalištu pokušaju da ga zbrinu, da zamole nekog da se pobrine za psa i da kontaktira ljubitelje životinja iz mesta iz kog je pas krenuo. Ovaj put je to bilo skoro pa savršeno, ali nisu svi čupavci imali sreće da se vrate u mesto u kom neko brine o njima.

Upravo smo naleteli na još jednu sličnu priču, a ima ih sve više jer psi vole mlade, avanturu i nežnost:

Setimo se i priče psa koji je trčao sa beogradskim studentima do Novog Sada, ali se u Petrovaradinu uplašio i pobegao. Od tada trajre potraga za njim.

Takođe, s obzirom da svi znamo kako je nastradala Dona, neka nam sve te priče budu motiv da pomognemo napuštenim životinjama a, što da ne, možda i da neku od njih povedemo svojoj kući.

Šta ćete bolje od ove lepotice, pametnice, trkačice, maratonske, revolucionarke i samo svoje – Silve. 

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by NOVI SAD nekad i sad (@novisad.nekadisad)