“Danas je tačno devet godina od istorijskog trenutka koji je promenio naš Novi Sad. U tih devet godina smo uradili velike stvari… Novi Sad je u godinama za nama izrastao u mesto u kojem bi svako voleo da živi, da stvara porodicu. To su vrednosti za koje se borimo. Za vas, dragi Novosađani, sve je to za vas”.

Tim rečima je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nedavno opisao svoje dosadašnje sedenje u Gradskoj kući. Nećemo ulaziti u analizu ove lepe izjave jer svako ima pravo na svoje mišljenje, pa i političari koji, priznaćete najviše vode računa o sopstvenom PR-u.

S obzirom da mnogi tvrde da je Novi Sad grad biciklista, pa i sam gradonačelnik se nedavno provozao istim, doduše u pešačkoj zoni, ali nećemo sitničariti sad, odlučili smo da fotografišemo svakodnevne muke biciklista.

Za one koji su svaki dan na bajku ili pešače po širokom nam gradu, ova foto priča neće biti novost. Nije ovde reč o nedostatku bici staza, lošem stanjem većine, parkiranju vozila na trotoar i stazu ako je ima, niti bezobzirnim vozačima, ali ni sumanutim biciklistima. Jednostavno pokazaćemo da vožnja dvotočkaša i nije tako jednostavna, u gradu gde je cena stambenog kvadrata toliko visoka, da pomislite da je reč o Njujorku.

Upravo su privatni investitori zauzeli grad, dizanjem u nebesa svojih stambenih i poslovnih tvrđava. I to je sasvim legitimno, kad Grad već izdaje dozvole i dozvoljava da se gradi bez ikakvog plana i razuma. Međutim, uzurpacija javnih površina je nešto sasvim drugo. To nas direktno ugrožava i sprečava da normalno funkcionišemo.

Tako na Futoškoj ulici kod Urgentnog centra trotoar i biciklistička staza, pa čak i deo kolovozne trake su deo gradilišta. Da bi prošli tuda, morate preći na kolovoz i paziti da vas ne potkači neki auto.

Ako to savladate, onda se čuvajte da vam ne izlete kola iz Ulice Mikole Kočiša jer zašto bi vozač očekivao da će mu iza ograde gradilišta naići biciklista ili pešak, i to kolovozom. Možda vas i kazni policija jer je postavljen znak za zabranu prolaska biciklista.

Na Bulevaru oslobođenja kod ugla sa Ulicom Braće Ribnikar takođe niče soliter. Što je onemogućen prolaz ka Ulici Lasla Gala to i možemo da razumemo, ali uzurpaciju trotoara i biciklističke staze, itekako ne. Biciklisti i pešaci i ovde su primorani da silaze na kolovoz.

Da tu nije autobuska stanica, verujemo da bi i to malo parče bilo ograđeno.

Poseban slučaj je u Ulici Sutjeska kod Spensa. Ovde je prava ratna zona jer je zauzeto i javno parkiralište i kolovoz, a deo ulice je potpuno zatvoren. Kolima se ne može proći ka Bulevaru cara Lazara, a pešaci i biciklisti ako se ne sudare, prolaze na sopstvenu odgovornost.

Na delu parkinga je izlivena betonska ploča i postavljen je ogroman kran čija veličina i visina je zaista impozantna. Parking, trotoar i kolovoz su pretvoreni u gradilište. Nigde nismo pročitali da se oglasila Gradska uprava za saobraćaj i puteve, što je inače uobičajeno, i saopštila da se ulica zatvara za saobraćaj na osnovu njihovog rešenja.

Problem je i Ulici Jovana Subotića i to već duže vreme. Inače, je ova ulica kritična jer ne da nema bici stazu, nego i pešaci se jedva mimoilaze. I kako to već biva, kreće novogradnja.

Levom stranom iz pravca centra, u delu gradilišta se jednostavno ne može proći. Biciklom nikako, a pešice uz veštine balansiranja i ogromnog rizika da vas potkači automobil, kamion ili autobus. I najgore od svega je što radovi na objektu stoje već duže vreme, a vi smrtnici se snađite i u sebi negodujte.

Na ćošku Bulevara kralja Petra kod Rumenačke ulice niče još jedna zgradurina. Ovde je deo trotoara ostavljen, prekriven daskama, pa izvolite. Mimoilaženje je moguće. U odnosu na prethodne primere, ovde niste toliko ugroženi i onemogućeni. Međutim…

Kamion je često parkiran da se istrese beton, pa je silazak na kolovoz neizbežan. Morate biti oprezni i strpljivi, da bi prošli ovu barikadu. Vozači nervozni što tuda idete, pešaci i biciklisti kivni, a radnici nasmejani dok gledaju kako se snalazite.

Kod “Kokre” se stanje popravlja, radovi brzo napreduju. Nakon ograđivanja celog parkinga, biciklističke staze i trotoara, sad je prolaz moguć. Biciklisti imaju svoju putanju, ali pešaci još uvek moraju da zaobilaze gradilište i gaze po travnjaku koji je praktično nestao.

Posebna je priča, vraćanje površina u prvobitno stanje. Izgleda su Novosađani navikli na barikade, pa ćutke savladavaju prepreke. S dolaskom kiša, verovatno će i opsovati koju.

Naglašavamo da nisu navedeni radovi gradskih preduzeća i investicije koje se finansiraju iz gradskog budžeta jer ti poslovi za cilj imaju poboljšanje infrastrukture i kvaliteta života stanovnika vojvođanske prestonice.