Novosadski urbanizam u epizodi “Beton, beton samo beton, beton nama treba”.

Ako je suditi po urbanističkim planovima i građevinama domaćih investitora, koji sa dozvolom i bez nje niču diljem vojvođanske prestonice, žiteljima Novog Sada nisu više potrebne zelene površine, sportski tereni i igrališta. Novosađani se polako navikavaju na nepregledne prizore načičkanih zgrada, hronični nedostatak zelenila i zagađenost vazduha, na kojoj bi nam pozavidele mnoge zemlje trećeg sveta.

Pogledajte kako se ponosno izdižu višespratnice, guraju kola u pohodu na parking i dečja kolica između njih. 

U našem gradu, umesto drveća, rastu cene kvadrata stanova, a novi parkovi postoje samo u nazivima takozvanih elitnih stambenih kompleksa. No, ima i to svojih prednosti – na vrelom letnjem asfaltu lako ćete zaraditi boju za plažu, a možda i sunčanicu gratis.

Možda se ne vodi računa o starim zdanjima od kulturnog značaja, ali se zato, spojem tradicije i moderne arhitekture, prave građevinski Frankenštajni.

Stari kvartovi poput Limana, Novog Naselja, Stare Detelinare, delova Banatića i Rotkvarije još uvek neguju svoja dvorišta, umesto da ih sruše i oslobode mesto za nove komšije.

Zašto bi imali toliko velika zelena prostranstva, kada možemo imati dva u jedan – parking-dvorišta.

Na kraju krajeva, sve se može nadoknaditi. Parkove ćemo smestiti na krovove zgrada, a igrališta i vežbališta uz glavne saobraćajnice. Šta više od toga možete poželeti.