Poslodavci u Srbiji najteže dolaze do zanatlija, iako ti poslovi ponekad donose dobru zaradu. Interesovanje za zanimanja koja podrazumevaju niže kvalifikacije i dalje je malo, a potrebe su sve veće.

Jedan od razloga moglo bi da bude opšteprihvaćeno mišljenje da se za zanatlije školuju oni koji nemaju alternativu.

Zanatska zanimanja u našoj zemlji godinama su deficitarna. Sa druge strane, potrebe za tom vrstom usluga sve su veće, piše Blic.rs.

– Imali smo situaciju pre dva meseca, kada je jedan poslodavac ponudio zaradu od čak dve hiljade evra i mogućnost stanovanja ukoliko kandidat nije iz Beograda, samo iz razloga što je bio u velikoj nemogućnosti da popuni to radno mesto – navodi Miloš Turinski iz Infostuda.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da svaki deseti poslodavac zapošljava zanatlije.

– I gotovo svaki od tih poslodavaca ima ozbiljnih problema da pronađe zanatliju koji mu je potreban – ističe Pavlovićeva.

Na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže je doći do radnika iz oblasti ugostiteljstva i građevine, ali i nege i lepote.

– Sada malo manje, preko leta je to bio dramatičan problem, sada smo se sa konobarima stabilizovali, ali i dalje je problem sa kuvarima. Trenutno, šef kuhinje, to jeste malo lična stvar, ali čovek ima 135.000, što su za Srbiju dobri uslovi – kaže ugostitelj Vojin Cucić.

Frizerka Verica Đurđević kaže da, ukoliko je neko “kompletan”, u tom poslu može da zaradi od 80.000 do 100.000 dinara.

– Ja tražim dve godine kompletnog radnika i ne mogu da nađem. Posla ima – tvrdi Đurđevićeva.

Pri izboru školovanja mladi sve češće upisuju fakultete i opšte smerove, misleći da će lakše doći do posla. Međutim, situacija se okrenula u korist zanata, piše Blic.rs.

– Veoma mali broj mladih se obrazuje za zanatlije, jer se zanat još uvek kod nas percipira u negativnoj konotaciji, u smislu da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju neku alternativu – ukazuje Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.