Iako je trebalo da dozvoljene koncentracije kancerogenog aflatoksina u mleku budu vraćene na evropske standarde od 1. decembra, to se neće desiti.

Građani Srbije i dalje će moći da u našoj zemlji piju mleko sa koncentracijama od 0,25 umesto 0,05 mikrograma po litru, koliko je gornja granica u EU. Ministarstvo poljoprivrede je unelo nove izmene u Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, gde su produžili važenje starih graničnih vrednosti na 1. decembar 2023.

– Stručni Savet za bezbednost hrane je prateći modele predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu, trenutnu klimatsku situaciju i stanje na poljima kukuruza, a vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja, doneo odluku da postojeći maksimalno dozvoljeni nivo aflatoksina M1 od 0,25 mikrograma po litru ostane na snazi do 30. novembra 2023. godine – kažu u resornom ministarstvu.

Iz Ministarstva poljoprivrede navode da maksimalno dozvoljene količine aflatoksina M1 u sirovom mleku od 30. novembra 2022. godine ostaju po starom, odnosno iznose 0,25 mikrograma po kilogramu. EU standard od 0,05 mikrograma po kilogramu nije i svetski, te se procenjuje da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,50 mikrograma po kilogramu, između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija. I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima, napominju.

Kako navode, preduzimaju se pojačane kontrole kukuruza, hrane za životinje i mleka, a sirovinske službe mlekara počele su sa podelom zeolita, kao dodatka ishrani krava, a u cilju snižavanja nivoa aflatoksina. 

Od kada je krenula afera 2013. sa dozvoljenim količinama ove opasne materije u mleku, u Srbiji se njegove koncentracije često pomeraju, povećavaju ili smanjuju. Skandal je tada prodrmao dobro proizvođače, mlekare, ali i političare.

Da bi se ostavilo proizvođačima da se prilagode normalnim standardima, koncentracije su se menjale. Svoje navike morali su da promene mlekari, prerađivači, ratari, ali i skladištri. Čini se, međutim, da će se naša zemlja teško uskladiti sa ovim evropskim propisima. Alfatoksin je, inače, kancerogen, a okolne zemlje nam vraćaju robu jer “predstavlja potencijalni rizik po zdravlje ljudi”. Tako je Agencija za hranu i veterinu Severne Makedonije 18. novembra povukla sa tržišta seriju (Balans) jogurta proizvedenog u Srbiji, zbog “nedosledne koncentracije aflatoksinu, prema njihovim propisima”.

Od 2013. dugo smo se borili da granične vrednosti svedemo na evropske standarde.

Prošle godine doneta je odluka da se promeni pravilnik i vrednost aflatoksina sa 0,05 je podignuta na 0,25 mikrograma po litri. Taj pravilnik je trebalo primenjivati do kraja novembra, ali ga je novo ministarstvo produžilo na još godinu dana.

Aflatoksin je kancerogena materija, koja je proizvod razvoja plesni Aspergilus flavus, koja se javlja kao posledica suše, koje je u Srbiji ove godine bilo. U mleko ova gljivica stiže preko kukuruza, koji je deo stočne hrane. 

DS: Država ne reaguje na povećan nivo aflatoksina u kukuruzu

Do sada je otkriveno više vrsta aflatoksina. Stručna javnost najviše govori o aflatoksinima B1, B2, G1, G2, M1 i M2, od kojih je B1 najtoksičniji. On je kancerogen i može se naći u neprerađenim žitaricama, ali ne i u mleku. Aflatoksini M1 i M2 se mogu javiti u mleku. Prema zvaničnim podacima, oni su, takođe, verovatno kancerogeni za ljude, dok je kancerogenost kod životinja dokazana, rekli su za “Večernje novosti” u Ministarstvu zdravlja.