Konzervisana hrana je pristupačna, jednostavna za upotrebu i ima dug rok trajanja. Ipak, mnogi je smatraju manje zdravom opcijom u poređenju sa svežim namirnicama.

Tačno je da se neki hranljivi sastojci mogu izgubiti tokom procesa konzerviranja, kada se hrana zatvori u hermetički zatvorenoj posudi i zagreje na visokim temperaturama kako bi se ubile sve bakterije, izveštava Klix.

Iako neka konzervirana hrana sadrži dodatnu so, šećer ili zasićene masti, mnoge i dalje nude dosta hranljivih materija.

Proces konzerviranja takođe čuva hranu u njenom najsvežijem stanju, što znači da neko konzervirano voće i povrće zapravo može zadržati više hranljivih materija od svežeg voća i povrća koje stoji danima.

Međutim, nisu sve konzervirane namirnice jednake. Pet koje slede u nastavku su iznenađujuće zdrave:

Pasulj

Kao i drugi konzervirani pasulj, poput crvenog pasulja ili crnog pasulja, konzervirani pasulj je dobar izvor biljnih proteina i vlakana. Porcija od 200 grama pečenog pasulja može sadržati oko 10 grama vlakana, što je trećina preporučenog dnevnog unosa.

Međutim, paradajz sos u kome se često nalazi može sadržati dodatni šećer i so. Zato obavezno proverite etiketu i izaberite onaj sa smanjenim sadržajem šećera i soli.

Konzervirana riba

Konzervirani morski plodovi, kao što su tuna, sardine, losos ili dagnje, jeftin su i praktičan način da unesete više ribe u svoju ishranu.

Nacionalna zdravstvena služba preporučuje jedenje najmanje dve porcije ribe nedeljno, jer je bogata proteinima, vitaminima i mineralima. To uključuje najmanje jednu porciju (140 grama) masne ribe kao što su skuša ili sardine, zbog visokog nivoa omega-3 masnih kiselina.

Ponovo, obratite pažnju na etikete i birajte ribu konzerviranu u vodi, a ne u salamuri, koja može sadržati mnogo dodate soli. Ako birate ribu konzerviranu u ulju, ocedite je pre upotrebe kako biste izbegli nepotrebne kalorije iz masti.

Konzervirano voće

Konzervirano voće poput ananasa, breskvi i krušaka je jednostavan način da unesete više od preporučenih pet dnevnih porcija voća i povrća.

Često je podjednako hranljivo kao sveže i smrznuto voće, a takođe duže traje u vašoj ostavi. Pokušajte da izaberete voće konzervirano u vodi ili prirodnom soku, a ne u sirupu, koji sadrži više dodatog šećera.

Konzervirano povrće

Bilo da je u pitanju šargarepa, grašak, kukuruz šećerac ili pečurke, dobra je ideja imati konzervirano povrće u ormaru jer duže traje od svežeg. Obavezno birajte povrće koje je kuvano u vodi i bez dodatka soli.

Konzervirani paradajz

Konzervirani paradajz je još jedna osnovna namirnica iz prodavnice koja se računa kao jedna od vaših pet dnevnih porcija voća i povrća.

Možda mislite da je konzervirani paradajz manje zdrav od svežeg paradajza, ali vaše telo može da apsorbuje više jedinjenja zdravog za srce koje se zove likopen iz konzerviranih sorti nego iz svežeg, nekuvanog paradajza. Možete ga koristiti umesto kupovnih paradajz sosova, koji su više prerađeni i često imaju više šećera i soli.