Svake godine od malignih bolesti u Srbiji oboli više od 40.000 ljudi, a premine oko 20.000 pacijenata. Najveći broj njih nema nikakav ili ima vrlo ograničen pristup palijativnoj nezi, koja bi i pacijentima i porodicama trebalo da olakša neizmerno fizički i emotivno težak period.

Sve češće se mogu čuti najave da bi kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu mogle postati palijativni centri 

ĐERLEK: Kovid bolnice će postati centri za brigu o teško bolesnim pacijentima

Stručnjaci za “Danas” upozoravaju da Srbija nema dovoljno obučenih lekara i sestara za palijativnu negu – u zemlji postoji tek šest specijalista palijativne medicine. Uz to ni medicinske sestre i tehničari ne raspolažu dovoljnim znanjem, jer program u medicinskim školama ne pokriva palijativnu negu. Oni takođe ističu da se palijacija ne može svesti samo na bolničko zbrinjavanje pacijenata, tako da oni svoje poslednje dane provode izolovani i sami.

Isidora Jarić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, autorka je knjige “Obrazovanje za saosećanje”, koja se bavi palijativnim zbrinjavanjem u Srbiji. Ona kaže da je nega pacijenata kojima je potrebna palijacija zaboravljena tema u našem društvu.

– Mi se ne suočavamo sa ovim problemom, već ga prećutno prebacujemo porodicama koje taj teret ne mogu da iznesu same – napominje Jarić.

U ovom trenutku palijativna nega dostupna je bar na papiru na dva načina u državnom sektoru: kroz službe kućnog lečenja i na odeljenjima u bolnicama, jedinicama za palijativno zbrinjavanje, u kojima mogu biti smesteni palijativni pacijenti. Oba vida imaju svoje izazove. Za početak, službe kućnog lečenja nisu dostupne pri svim domovima zdravlja. Tamo i gde postoje, ne mogu da pruže svu potrebnu pomoć.

– Nije dovoljno samo obezbediti bolničke postelje već treba omogućiti palijativnu brigu u lokalu tako da pacijenti dobiju mogućnost da budu zbrinuti u okruženju na koje su navikli i da poslednje trenutke mogu da provedu sa ljudima sa kojima su proveli svoje živote. Ne bi trebalo da budu izmešteni u mesta gde će im poslednji dani biti obeleženi potpunom izolacijom – ističe profesorka za “Danas”.

Da bi se palijativna nega razvila u Srbiji morao bi prvo da se reši problem nedovoljnog broja lekara i sestara. Specijalizacija palijativne medicine postoji od 2014. godine. Ni medicinske sestre i tehničari često nemaju dovoljno znanja iako su do sada organizovane mnoge obuke.