Ogromnu pažnju pretežno mlađe populacije privukla je biljka ašvaganda, koja se koristi u vidu suplemenata ili praha.

Ašvaganda je postala popularna zbog društvene mreže Tik Tok, na kojoj mnogi korisnici tvrde da ima razna “lekovita” dejstva. Najviše, po iskustvima korisnika ove mreže, smanjuje stres i anksioznost, dok istovremeno povećava koncentraciju i energiju, a navodno reguliše i spavanje. Često je koriste i ljudi koji treniraju, tvrdeći da pospešuje i efekte treniranja. Sve ove aktivnosti su veoma slične onome sto se sredinom 20. veka znalo za kineski ženšen.

Withania somnifera je drvenasti žbun široko rasprostranjen na Srednjem Istoku, Africi i u jugoistočnoj Aziji. Ovu biljku zovu i zimska višnja, ali i ašvaganda (što u bukvalnom prevodu znači “konjski miris”, pošto svež koren ima takav miris). Ona pripada istoj familiji kao krompir, paradajz, paprika, prenosi “Danas”.

– Ova biljka je veoma cenjena u Ayurveda medicini. Koristi se, najčešće, koren, a mnogo manje list. Ayurveda medicina je tradicionalni sistem lečenja prisutan već preko 4.000 godina, najviše na indijskom podkonktinentu. Opšta filozofija, pa i filozofija izrade lekova, principa dijagnostikovanja simptoma stanja i bolesti, opisi su veoma različiti u odnosu na “zapadnu medicinu”, tako da nije uvek jednostavno razumeti principe lečenja, lekove i lečenje u Ayurvedi. Nije jednostavno prevesti dijagnozu iz njhovog sistema u naš sistem, ali je normalno da se “zapadna medicina” zainteresuje za prirodne lekove iz tradicionalnih sistema lečenja sa drugih kontinenata – kaže Nada Kovačević, profesorka Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ona dodaje da se ašvaganda koristi kao adaptogen, sedativ za umirenje, kao tonik i okrepljujuće sredstvo, ali i kod neplodnosti muškarca i žena, kod upalnih procesa, prehlade, astme… Dnevna doza korena u Ayurveda proizvodima kreće se između 3 do 6 grama sprašenog korena. Prema nejnim rečima, bolji rezultati delovanja dobijeni su sa ekstraktima u odnosu na pojedinačna jedinjenja, što znači da će biti vrlo teško pripremiti lekove na bazi ašvagande.

– Budući da nije bilo velikih i organizovanih kliničkih studija, ne zna se puno ni o neželjenim reakcijama primene preparata na bazi ekstrakata ašvagande. Uglavnom se odnose na gastrointestinalne probleme. Sasvim je sigurno da osobe mlađe od 18 godina, trudnice i dojilje ne treba da koriste dodatke ishrani sa ovom biljkom. Ukoliko su proizvedeni i stavljeni u promet u skladu sa postojećim propisima i ako se primenjuju u skladu sa uputstvima ne bi trebalo da dovedu do problema. Određene segmente naučnih podataka o farmakološkim efektima proizvođači stavljaju u sam tekst uputstva ili reklame o ovim proizvodima i dovode u zabludu korisnike konkretnih dodataka ishrani – napominje profesorka Kovačević za list “Danas”.