U borbi da suzbije inflaciju u evrozoni i vrati je na dva odsto, Evropska centralna banka ponovo je podigla referentne kamate. To automatski dovodi do poskupljenja kredita i kod nas, jer je kod većine zajmova kamata promenljiva i dobrim delom zavisi od tromesečnog ili šestomesečnog euribora.

Referentna kamata na evro skače periodično, ali euribor koji ga prati raste svakodnevno, pa rastu i rate najviše onima koji su u dug ušli skoro.

Na primer, na kredit od 50 hiljada evra uzet u januaru na 30 godina, kamata je bila 2,69 odsto, a rata 202 evra. U avgustu je već skočila na više od tri odsto, a kamata i rata porasla na 232 evra, a u septembru na 246 evra. Ko je otplatio veći deo duga, promenu euribora manje će osetiti na rati.

– U zavisnosti da li ste prešli stoti mesec otplate, kada se smanjuje kamata, a povećava se otplata glavnice. Svaki procenat je negde između 25 i 30 evra. To znači ako se poveća na tri, može se očekivati novo povećanje rata od 25 do 35 – objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.

I Narodna banka Srbije u udaru na inflaciju podiže kamatu na dinare. Međutim, kako su zajmovi u domaćoj valuti po pravilu manji i na kraći rok otplate, povećanje belibora dinarskim dužnicima za sada zadaje manje muke.

Da je to kraj kada je reč o povećanju euribora, na žalost dužnika to skoro neće moći da se kaže, procenjuju stručnjaci. 

– Nastaviće to sigurno do kraja ova godine, najverovatnije 0,50 odsto, što znači da će referantna kamatna stopa Evropske banke biti najmanje 2,5, a možda i tri odsto. Prelomni mesec će biti mart kada može da se očekuje da se vide rezultati povećanja kamata – navodi Musabegović.

Veruje da se neće ponoviti situacija iz oktobra 2008. godine kada je euribor dostigao 5,4 odsto, a kamata na stambene kredite u Srbiji bila osam procenata godišnje.

Da se ipak ne bi povećao broj kredita za koje dužnici kasne s plaćanjem rata, kaže, banke bi mogle da smanje marže i troškove.

Pročitajte ceo tekst na sajtu RTS-a.