Lek koji pomaže kod oboljenja oka nije na listi RFZO

Davanje leka direktno u oko putem injekcija dovelo je do prekretnice u lečenju oboljenja unutrašnjih struktura oka, posebno kad je reč o oboljenjima žute mrlje – tačke jasnog vida.

I to je sjajna vest za sve koji imaju sličan problem, osim jednog “detalja”. U Srbiji ovi lekovi nisu odobreni od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a cena im se u privatnim ordinacijama, u zavisnosti od proizvođača, kreće od 250 sve do 1.200 evra. Ako se zna da početna terapija zahteva najmanje tri injekcije u peridu od tri meseca, a potom uglavnom četiri puta godišnje u nastavku lečenja, jasno je da to naši građani sa prosečnom platom teško mogu da priušte. A alternativa je – trajno slepilo.

Najjeftiniji od njih, Avastin, mogao bi da bude kakvo takvo rešenje, ali je problem u tome što on inicijalno nije registrovan za oftamološku upotrebu, već je indikovan za terapiju bolesnika sa metastatskim karcinomom kolona ili rektuma. Pritom, proizvođač F.Hoffmann-La Roche LTD, po svemu sudeći nema nameru ni interes da ga preregistruje za oftamološku upotrebu, gde se zbog svojih svojstava često koristi.

– Ovo je lek koji je inicijalno korišćen za terapiju karcinoma, jer sprečava razvoj krvnih sudova koji ishranjuju tumor – objašnjava za Euronews Srbija dr Marko Hufnagel.

Ova injekcija se dobija na recept, ali samo za dijabetični makularni edem uz vrlo precizne dodatne normative koje mora da ispuni pacijent.

S obzirom na to da su oboljenja unutrašnjih struktura oka vrlo česte i kod ljudi koji nemaju dijabetes, postavlja se pitanje zbog čega RFZO nije omogućio da ovaj lek kroz zdravstveni sistem bude dostupan svim građanima. Posebno kada se zna da, na primer u Nemačkoj, ove injekcije spadaju u paket osnovnog zdravstvenog osiguranja.

Kako nezvanično saznajemo, put do upisivanje određenog leka na listu RFZO podrazumeva angažovanje, odnosno lobiranje grupe lekara oftamologa da se utvrdi neophodnost leka za upotrebu u zdravstvenom sistemu. 

U RFZO kažu da se lek Avastin nalazi na Listi lekova za indikacije (bolesti) za koje je i registrovan, tj. za koje mu je izdata dozvola za lek. 

– Lek nije registrovan za lečenje degenerativnih oboljenja oka, zbog čega se i ne može staviti na listu lekova za oftalmološku indikaciju – odgovorio je RFZO i dodao: – Lek Lucentis nije registrovan na našem tržištu što znači da ne može biti stavljen na listu registrovanih lekova koji se obezbeđuju na teret sredstava RFZO.

Kad je o lekovima Eyelea i Beovu reč, iz RFZO kažu da je za njih podnet zahtev za registraciju, ali su “na čekanju”.

– Podsećamo da odluku o podnetim zahtevima za stavljanje leka na listu lekova donosi Centralna komisija za lekove na osnovu mišljenja stručnih komisija za pojedine terapijske oblasti – objašnjavaju iz RFZO.

Upotreba ovog vida terapije je počela sa korišćenjem antibiotika kod lečenja infektivne upale unutrašnjih struktura oka (endoftalmitisa), a potom sa primenom kortikosteroida kod lečenja nespecifičnog zapaljenja unutrašnjih slojeva oka (uveitisa).

Nakon toga je usledila aplikacija antitela na vaskularni endotelni faktor rasta – VEGF. VEGF se u oku stvara kad nema dovoljno cirkulacije, pa samim tim ni kiseonika, što za posledicu ima rast patoloških krvnih sudova i pojačanu propusnosti krvnih sudova. Još jedna, logična posledica je nakupljanje krvi i tečnosti. Ove patološke promene se najčešće dešavaju u makuli, našoj tački jasnog vida, što dovodi do pada vida i metamorfopsije – deformacije slike koju vidimo.

U svetu je upotreba ovakve terapije (anti-VEGF) počela uvođenjem lekova Bevacizumab (Avastin) i Ranibizumab (Lucentis) 2004. godine, dok je u Srbiju ova terapija stigla 2008. godine. Novi, efikasinji  lek pod nazivom Eylea stigao je 2011. godine.  

Avastin-Bevacizumab – koji nije registrovan za oftalmološku primenu, ali sadrži antitela na VEGF delotvoran je i koristi se naročito u nerazvijenim i zemljama u razvoju zbog niske cene, a registrovani preparati za oftalmološku primenu su Lucentis – Ranibizumab kao i Eylea – Aflibercept. Odnedavno registrovan je i novi lek Beovu – Brolicizumab.

Zahvaljujući ovoj vrsti lečenja, stalo se na put degeneraciji makule koja ima značajan procentualni udeo u globalnom slepilu i slabovidosti, naročito u visokorazvijenim zemljama, zbog produženog životnog veka.