Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da se migrantska ruta kroz Srbiju poslednjih meseci, najverovatnije samo privremeno, premestila na zapad, ka Bosni i Hercegovini, umesto ka Mađarskoj.

– Prema našim procenama, najmanje 7.000 ljudi u poslednjih nekoliko meseci se sa severa zemlje uputilo ka centralnoj i zapadnoj Srbiji i prešlo, u najvećem broju, u BiH, a novi ljudi dolaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije i Bugarske. Tu nije došlo do zaustavljanja tog trenda priliva i nastavljaju najčešće ka granici našoj sa BiH – rekao je Đurović.

On ističe da se BiH kao varijanta na balkanskoj ruti otvara onda kada postoje prepreke na nekim drugim njenim delovima, pogotovo onda kada iz Vojvodine ne može da se pređe u zemlje EU.

Đurović objašnjava da tom rutom migranti iz Srbije ulaze u BiH, onda iz BiH idu put Hrvatske, gde prelaze u planinskom i za kontrolisanje teškom delu Hrvatske, a zatim idu dalje put Istre, Slovenije i Italije, zaobilazeći Austriju i Mađarsku.

– Borba protiv krijumčara ljudima naše policije na severu zemlje doprinela je da se ruta promeni, jer su razbijeni glavni krijumčarski lanci onih koji su se oružano sukobljavali među sobom i koji su nanosili velike probleme u lokalnoj sredini i strah i uopšte ugrožavali bezbednost. Sada kada nema tih krijumčarskih bandi, ljudi sami, uz pomoć taksista ili nekih lokalnih kriminalnih struktura pokušavaju da krenu prema Bosni i da Drinu i područje iznad Drine pređu što je pre moguće – navodi Đurović.

Ističe da se bosanska ruta javlja kada nema druge alternative, jer nije najpoželjnija ruta i vrlo je teška za prelazak zbog geografije.

On naglašava da postoji i drugi krak ka Bosni i da primećuju da ljudi dolaze iz pravca Albanije i KiM, kreću se preko severne Crne Gore, pa onda iz Srbije ka Bosni i Hercegovini.

– Ta dva kraka se nekako spajaju na Drini, u području oko Priboja i nešto južnije – konstatuje Đurović.

On ne veruje da će stanovnici zapadne Srbije imati probleme koje su imali građani na severu zemlje.

Kako objašnjava, problemi koje su imali građani na severu zemlje su bili vezani sa razvijenom organizovanom strukturom krijumčara koji su počeli međusobno oružano da se sukobljavaju.

Kazao je da je situacija na srpsko-bosanskoj granici drugačija i treba mnogo vremena da bi se došlo do stadijuma organizovanja kriminalnih grupa kao na severu.

Što se samog priliva migranata tiče, Đurović ističe da se tu ništa nije promenilo i da je on konstantan, te da je, prema njihovim procenama, prošle godine više od 90.000 ljudi ušlo i prošlo kroz zemlju.