Ukoliko ste ljubitelj romantičnih filmova i serija sigurno ste primetili da u većini scena muškarci prilaze devojkama i ženama i to na raznim mestima – od kafića, restorana, prijema, pa čak i na ulici. 

U stvarnom životu to “ide” malo drugačije, a sve je više Novosađanki koje se žale da im muškarci ne prilaze ili se, ako im priđu, ne ponašaju baš sasvim primereno.

Pojedine naše sugrađanke, posebno dame srednjih godina, smatraju da su muškarci hrabri samo na društvenim mrežama, a da je upravo komunikacija putem Fejsbuka postala najčešći vid udvaranja i komunikacije. 

Međutim “jača polovina” ima svoje viđenje zašto je to tako, a mnogi kažu da se često ne usuđuju da priđu osobi suprotnog pola, jer im se čini da su žene postale previše nadmene.

Prema poslednjem popisu stanovništva u gradu je bilo 161.701 (47,33%) muškaraca i 179.924 (52,67%) žena, što znači da žene “vode”, ali je zato muška populacija u prednosti, bar kada je udvaranje u pitanju. 

Pitali smo Novosađanke – i mlađe, ali i one starije – da li im se i na koji način muškarci udvaraju, a na osnovu njihovih odgovora možemo zaključiti da su se svi poprilično otuđili.

Pedesetpetogodišnja Maja M. ističe kako se muškarci slabo udvaraju i da u poslednje vreme sve više pokušavaju da ostvare neki kontakt preko društvenih mreža. Šalju poruke u inbox, obično “lepa ti je profilna slika”. 

– Često posle toga slede pitanja: “Jesi li udata?” i “Da li si za kafu?”. Naravno, pričam o starijim sugrađanima koji se meni udvaraju. Nekada su momci bili hrabriji pa su prilazili devojkama, započinjali priču o bilo kojoj temi sa curom koja im se dopadne. Ako bi devojka “zagrizla”, momak bi je pozivao u izlazak da prodiskutuju o toj temi. I, naravno, ti momci su uvek, ali baš uvek, imali knjige, ploče ili bilo šta drugo za čega devojka pokaže interesovanje. Oni manje hrabri raspitivali su se kod njenih drugova ili drugarica o simpatiji. Obično su izlazili na ista mesta, gledali se ili, kako smo govorili – “šmekali”. Sada je sve više udvaranja putem interneta. To ne samo što je tužno, već može biti i opasno – objašnjava Maja. 

Ona navodi da se njoj u poslednje vreme udvaraju samo “budaletine” jer, kako kaže, kada čovek dođe u srednje godine i kada je stariji, nije baš u mogućnosti da previše bira i zato je uglavnom sam. 

– Mojoj generaciji žena često se udvaraju muškarci koje poznaju godinama, a koje nisu srele “vekovima”. Obično se znaju iz mladosti, svako je živeo svoj život, razveli su se ili postali udovci i udovice pa počeli da se viđaju – zaključila je Maja.

Sličnog je mišljenja i 58-godišnja Lucija M. koja kaže da se kod starijih generacija muvanje zapravo svodi na poziv za seks. 

– U nekim “zrelim” godinama, muvanje, odnosno udvaranje svelo se samo na jednu stvar. Izgleda kao da mi više nemamo prava da zapravo volimo i da budemo voljene. U mladosti je bilo drugačije – uživali smo u nekom lepom čekanju, iščekivanju, u ljubaznosti i šarmiranju. Danas ne možeš nikoga da upoznaš “duboko” – sve je nekako postalo površno. Uglavnom su muškarci zatvoreni. Da, i prave se jako važni, i to bez razloga. Bar sam ja nailazila na takve – predočava naša sagovornica.

Ni žene između 30 i 40 godina ne prolaze ništa bolje jer, kako kažu, uglavnom ih muvaju preko društvenih mreža, a posle pitanja “Da li si udata?” kreću sa nepristojnim porukama i slikama. 

– Današnje muškarce bih podelila u četiri kategorije. Prvi su oni koji jure karijeru i novac i nemaju vremena za muvanje. Drugi su oni koji ceo dan sede po kafićima, pokazuju svoja besna kola i njima je retko koja žena “dorasla”. Treća “kategorija” dane provode u kladionicama i bacaju pare na tuđe sportske uspehe ili neuspehe. Njima su u suštini žene nezanimljive. I ona poslednja kategorija – oženjenih koji ne smeju nikog da pogledaju. Tako da, drage moje sugrađanke, puno sreće u muvanju s Novosađanima – kaže četrdesetogodišnja Daliborka.

Izgleda da sreće nemaju ni naše najmlađe sugrađanke koje kažu da ih mladići retko “startuju”. 

– Poslednjih meseci, od kada uveče ne radi ništa, uglavnom se prošetam s drugaricama po centru… Tek tu ne možeš da nađeš nikog. Imam neke prijateljice koje imaju momke, ali njih nisu upoznale u izlasku, već na treninzima ili na fakultetu i srednjoj školi – navodi Jovana.

Šta kažu Novosađani

Oni imaju svoje viđenje i evo šta kažu zašto prilaze ili ne prilaze devojkama i ženama.  

Četrdesetdvogodišnji Marko ispričao nam je svoje iskustvo po pitanju udvaranja. 

– Uglavnom sam devojke upoznavao preko zajedničkih prijatelja. Nikada nisam bio navalentan. Ukoliko bih primetio da se i ja njoj dopadam pozvao bih je da izađemo ili bih tražio broj telefona. Kasnije oboje vidimo da li smo jedno za drugo ili nismo. Inače, sve i da hoćeš da priđeš nekoj devojci, nisi baš uvek u prilici, jer su često okružene drugaricama, pa ne znaš da li ćete one ismejati – izjavio je Marko.

Čini se da su tinejdžeri nešto hrabriji, a 16-godišnji Miloš ispričao nam je kako je “prvu devojku” imao u šestom razredu. 

– Jako mi se svidela jedna devojčica, ali nisam smeo da joj priđem, jer je tada bila osmi razred. Bojao sam se da mi ne kaže da sam klinac. Jedva sam čekao veliki odmor da je vidim. Počeo sam da joj je javljam sa “zdravo” i ona bi uzvratila. Jedan dan me je uštinula za obraz i rekla “jako si sladak, imaš divne oči”. Zacrveneo sam se, ali sam skupio hrabrost i rekao joj: “I ti si jako lepa i voleo bih da posle škole prošetamo kroz park” (OŠ “Petefi Šandor”). Pristala je, a nakon toga smo svaki odmoru i sat vremena posle škole provodili zajedno. Pozvao sam je u bioskop i tamo sam je prvi put poljubio. To je trajalo do kraja školske godine. Posle sam otišao kod bake na selo, ona je upisala srednju školu i prestali smo da se viđamo – rekao je Miloš. 

Ističe da je sada hrabriji i da, ako mu se neka devojka sviđa, priđe joj i predstavi se. 

– Ako mi pruži ruku i kaže svoje ime, nastavim priču sa njom. Volim devojkama kojima se udvaram da poklonim čokoladicu – otkiva nam Miloš.

Četrdesetdvogodšnji Aleksandar J. ističe kako je svakoj ženi lako prići ako joj je muškarac simpatičan i ako je u tom trenutku raspoložena za druženje. 

– Naravno, bitno je naići na osobu kojoj se sviđaju tvoji maniri, a ne vole svi iste manire. Neko voli kulturnije muškarce, neko sirovije, a većina pojma nema šta voli i želi. A ove kritike koje čuješ su čista generalizacija – zaključio je Aleksandar.