Ispravnu deklaraciju u supermarketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje koje je sproveo IHIS Nutricionizam, u periodu maj-avgust, a na uzorku od preko 2.500 proizvoda.

Istraživanjem je utvrđeno da je najbolje deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora, u kojoj je višše od 75 odsto ispravnih deklaracija, dok se najvišše neadekvatnih deklaracija nalazi u kategoriji hleba i peciva, kao i na proizvodima sa takozvane “zdrave police”.

Kod zdrave hrane ispravno je deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda.

Aditivi i alergeni

Najčešće grešške u kategoriji hleba su neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa “izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana”.

Izgled deklaracija u obe ove kategorije navodi na zaključak da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi, kod proizvođača ovih proizvoda.

U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj greššaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potroššača.

Primetno je da su proizvođači angažžovali agencije koje pokuššavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda.

Zaslađivači i dodaci

U toj kategoriji grešške su i dalje: neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, takođe neisticanje dodavanja vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potroššač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku.

Nedostaje i hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka.

I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežžavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržžaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.

Takođe, slika na frontu pakovanja i naziv proizvoda nisu usklađeni.