Policija ne brani javni red i mir, već duševni mir Aleksandra Vučića, piše Nova.rs.

Profesorka Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu, jedna je od desetina Novosađanki čije su slike juče obišle i uznemirile ceo region.

Snimci iz Novog Sada, na kojima pripadnici Interventne jedinice policije i oklopne brigade Žandarmerije profesorku Filozofskog fakulteta bukvalno trgaju iz mase i bacaju na beton, dok štitom u glavu udaraju i onesvešćuju Katarinu, studentkinju veterine, najbrutalniji su podsetnik na nešto što smo nekako romantično poželeli da zaboravimo: policija ipak nije na našoj strani.

Jučerašnja ničim izazvana sila i brutalnost koju su žandarmi demonstrirali nad građanima i građankama koji sve vreme drže podignute ruke nije imala nikakav zakonski osnov — osim u osionoj volji jednog čoveka koji je privatizovao celu državu, uključujući i sve njene poluge moći.

A policija je juče pokazala kako ta moć izgleda u praksi, pojačana pendrecima, štitovima i biber sprejevima — po rebrima, glavama i cevanicama Novosađana.

Skoro istovremeno s tim scenama, dok se policijska brutalnost ispred Fakulteta za sport širila mrežama, pokrenuta je kampanja dezinformacija. Sa ciljem da se preusmeri gnev građana sa “naše” policije na navodne policijske snage iz Republike Srpske.

Jer, “naši” policajci su, tobože, redom odbili poslušnost Vučiću. Jer “naši” policajci se kucaju uskršnjim jajima sa studentima ispred RTS-a, jer “naši” spuštaju štitove tokom 16 minuta tišine…

Ali sve su to neistine u koje mi, hronično željni dobrote, empatije i solidarnosti — želimo da poverujemo. Istina, međutim, je bila više nego očigledna. Nikakvih uveženih policajaca iz Republike Srpske juče nije bilo u Novom Sadu. Ne samo da bi to zakonski i logistički bilo gotovo nemoguće, već za tim nije ni bilo nikakve potrebe. “Naša” policija je pokazala da je više nego spremna i orna da krene na sopstvene građane.