“Ko više kupuje ovolike stanove?” – pitanje koje je bar jednom sebi postavio svako ko živi u Novom Sadu šetajući ulicama grada koji poslednjih godina beleži rekordne brojke kada je reč o tržištu nekretnina. U godini za nama prodato je 7.326 stanova u Novom Sadu, od čega 3.062 stana u novogradnji. To je nešto više od 2.000 stanova nego 2020. godine.

Od nekretnina 711 miliona evra

Kupaca ima, a ima i novca. U Novi Sad se prošle godine slilo 711 miliona evra kojim su kupljene kuće, zemljište i stanovi.

Da bi pojasnili o kakvoj cifri je reč, dovoljno je da kažemo da u osam gradova zajedno koji su se našli u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda o stanju na tržištu nekretnina, ne računajući Beograd, nije ostvaren toliki promet kao u Novom Sadu. Dakle, kada saberemo sve nekretnine prodate u Nišu, Subotici, Kragujevcu, Pančevu, Novom Pazaru, Zrenjaninu, Šapcu i Loznici i dalje nećemo dobiti cifru koja će premašiti količinu novca na tržištu nekretnine u Novom Sadu.

Novi Sad je u ovom parametru pretekao i beogradske opštine Savski Venac u kojoj se nalazi Beograd na vodi i Novi Beograd u kojima je prometovano oko 500 miliona evra.

Razloge za ovakvu eksploziju tržišta u Novom Sadu izvršni direktor “Solis nekretnina” Dragan Rabatić vidi u više faktora.

– Evidentno je da se Novi Sad poslednjih godina širi. Otvaraju se nove lokacije i interesovanje za život u gradu postaje sve veće i veće. Novi Sad menja svoju fizionomiju i počinje da liči, uslovno rečeno, na jedan veliki moderan grad, a on nije tako izgledao osamdesetih, pa ni devedesetih godina prošlog veka. Razvoj IT industrije, lakša mogućnost pronalaska zaposlenja, mirniji životni tempo u odnosu na Beograd, samo su neki od razloga zbog kojih se sve više ljudi odlučuje za Novi Sad – kaže Rabatić za portal NadjiDom.com.

Raste broj stanovnika

A da grad na Dunavu beleži rast u broju stanovnika govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku. U Novom Sadu je 2013. godine živelo 346.163 stanovnika, a 2020. godine 362.675, odnosno oko 16.500 više.

Jedna od onih koja je odlučila da svoj život nastavi tu je i Marija P. Ova rođena Nišlijka se u Novi Sad doselila pre tri godine nakon perioda života provedenog u inostranstvu. U grad ju je dovela ljubav, a ona i njen verenik su odlučili da tu i ostanu. Kupili su stan u novosadskom naselju Salajka.

– Naš stan ima 35 kvadratnih metara i 2020. smo kvadrat u izgradnji platili 1.450 evra. Sada vidim da isti investitor prodaje kvadrat za 1.700 evra u zgradi koja se gradi pored naše. Iskreno, da ga tad nismo uzeli, ne znam kako bi to sada uspeli da realizujemo sa ovim cenama. Uz stan smo kupili i garažno mesto za 8.000 evra jer je nedostatak parkinga postao hroničan problem, ne samo u našem kraju nego svuda u Novom Sadu.

Prosečna cena novogradnje u Novom Sadu prema podacima Republičkog geodetskog zavoda prošle godine bila je 1.375 evra. Dragan Rabatić smatra da taj prosek ne odražava pravo stanje i da se kvadrat u novogradnji u kvalitetnijim kompleksima prodaje od 1.700 do 1.800 evra, u luksuznijim zgradama do 2.500, a ima i onih koji su procenjeni na 3.000 evra. Kada je reč o prigradskim naseljima, u Adicama se kvadrat u novogradnji kreće od 1.100 do 1.400 evra. Slična je situacija i na Klisi, a sve popularniji jei i Petrovaradin koji je i skuplji. Tako se recimo na portalu NadjiDom.com može pronaći garsonjera od 28 kvadratnih metara koja je procenjena na čak 70.040 evra!

Lokacija (ni)je bitna

Prodaja stanova u Novom Sadu uprkos skoku cena ide odlično. Najtraženiji su manji, dvosobni stanovi od oko 40 kvadratnih metara. Rabatić posebno ističe da teorija kako je za cenu nekretnine najvažnija lokacija na primeru Novog Sada pada u vodu.

– Trenutno na cenu utiče mikrolokacija na kojoj se zgrada gradi i sadržaji koje ta mikrolokacija pruža. Došli smo u situaciju da su izgrađeni veliki kompleksi na nekim lokacijama koje su bile nepopularne, a sada su postale centar sam za sebe. Kupci se danas opredeljuju da na tom mestu kupe nekretninu jer tu imaju sve što im je potrebno i nisu vezani za centar grada. Lokacija je zapravo samo stvar navike. Oni koji dolaze u Novi Sad nemaju neku eksplicitnu naviku života u ovom gradu. Rođen sam na Limanu i želim da živim samo na Limanu. Ne, oni dolaze u novi grad i kupuju nekretninu u delu grada u kojem to mogu sebi da priušte i tu prave neki svoj mikro svet, počinju da žive i da stvaraju navike. Ima i onih kojima je lokacija važna, ali oni su u jako malom broju, to je nekih 10% kupaca. Uostalom, Novi Sad prostorno nije velik grad. Za 15 minuta se stigne sa jednog kraja grada na drugi i sve je lako dostupno.

Novi Sad se širi i u visinu. Do pre 15 godina spratnost zgrada bila je definisana na četiri sprata i to je bio standard, dok sada veći investitori koji to mogu sebi da obezbede kroz mehanizaciju i logistiku grade komplekse od 10 spratova i više.

Investiciono tržište

Kupci su najčešće ljudi sa strane. Veliki broj dolazi iz Republike Srpske. Stanovi se kupuju za keš, ali i uz pomoć kredita. U prošloj godini 44% stanova je plaćeno kroz kreditno finansiranje, što je za 6% više nego pre dve godine.

– Novosadsko tržište nekretnina je postalo investiciono tržište. To znači da su u velikoj meri kupci oni koji investiraju novac u kupovinu stanova, a druga kategorija kupaca su oni koji rešavaju svoje stambeno pitanje odnosno krajnji korisnici stana. Do investicionog ulaganja u nekretnine je došlo jer su u jednom momentu počeli da se povlače depoziti koji su bili u bankama zbog nepostojanja kvalitetnih štednih programa. Novac je počeo da se izvlači iz banaka i ulaže u nekretnine. Zato danas ima mnogo novca na tržištu i to je jedan od razloga zašto je došlo do skoka cena nekretnina – objašnjava  sagovornik.

Da se Novi Sad pretvorio u veliko gradilište pokazuje i podatak o prodaji građevinskog zemljišta. Dok je 2019. godine prodato 649 građevinskih placeva, prošle godine se ta brojka udvostručila, bilo ih je 1.254.