Novi Sad među gradovima sa prekomernim zagađenjem vazduha

Samo u Srbiji na godišnjem nivou pre vremena izgubi život 12.700 ljudi usled zagađenja vazduha. Nove studije pokazuju da vazduh gotovo nigde na planeti nije bezbedan, a podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je od zagađenog vazduha umrlo više od pola miliona ljudi u EU 2021. godine.

Sa prvim mrazom i hladnijim danima, toplane, termoelektrane kao i individualna ložišta, pojedine gradove Srbije stave na vrh neslavne liste najzagađenijih gradova na svetu. Prema procenama iznetim u Programu zaštite vazduha od 2022. do 2030. zagađujuće materije godišnje dovode da oko 14.000 stanovnika završi u bolnicama zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba.  

U izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godnu stoji da je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.

Istraživači iz Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pripisali su 253.000 prevremenih smrtnih slučajeva koncentracijama finih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 koje su prekršile maksimalne granice preporučene od Svetske zdravstvene organizacije za pet mikrograma po kubnom metru.

Evropski istraživači još 52.000 smrtnih slučajeva povezali su sa prekomernim nivoom azot-dioksida, dok je, kažu, 22.000 smrtnih slučajeva nastupilo zbog kratkotrajnog izlaganja prekomernom nivou ozona.

Iako je zagađenje vazduha jedan od najvećih ubica na svetu, stručnjaci ističu da bi broj umrlih brzo mogao da opadne ukoliko države očiste svoje ekonomije. Između 2005. i 2021. godine, broj smrtnih slučajeva od PM2,5 u EU pao je za 41 odsto, a EU ima za cilj da dostigne 55 odsto do kraja decenije.

Svetska zdravstvena organizacija, koja je pooštrila svoje smernice za kvalitet vazduha 2021. godine, upozorava da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati bezbednim.

Evropski parlament je u septembru glasao za usklađivanje pravila EU o kvalitetu vazduha sa SZO, ali je odlučio da to odloži do 2035. godine. 

Osim što su posmatrali broj smrtnih slučajeva, istraživači EEA su, po prvi put, utvrdili koliko je još godina stanovništvo živelo sa bolestima izazvanim lošim vazduhom. 

– Kada ljudi dobiju rak pluća, obično umiru vrlo brzo – rekao je Alberto Gonzales Ortiz, istraživač zagađenja vazduha iz EEA napominjući da je i za druge bolesti, posebno astmu, ali i dijabetes ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, takođe važan doprinos koje zagađenje ima. 

Za hroničnu opstruktivnu bolest pluća izazvanu zagađenjem PM 2,5 čestica 2021. godine, EEA je procenila da je oko 150.000 godina života izgubljeno širom EU i otprilike isti broj godina života sa invaliditetom.

Sagorevanje fosilnih goriva, vožnja automobila i uzgoj stoke oslobađaju velike količine toksičnog gasa i štetnih čestica koje ljudi potom udišu. Najmanje od ovih čestica, poznate kao PM 2,5 mogu proći u krvotok, gde se šire kroz telo i oštećuju organe od mozga do reproduktivnih organa. 

Ovogodišnje istraživanje koje je sproveo Gardijan otkrilo je da 98 odsto ljudi u Evropi udiše vazduh čije zagađenje prelazi granice dozvoljenih smernicama SZO-a. Teret bolesti, kao što se vidi i u rezultatima EEA,  pada uglavnom na istočnu i jugoistočnu Evropu.