PR služba Grada javlja da je na međunarodnoj Konferenciji o zaštiti vlažnih staništa, koja se održava u Zimbabveu Grad Novi Sad je predstavio planove zaštite biodiverziteta, kao prvi grad u regionu koji je proglašen Gradom vlažnih staništa.

Članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine Vanja Petković i predstavnici Gradske uprave za zaštitu životne sredine deo su zvanične državne delegacije predvođene ministarkom za zaštitu životne sredine Sarom Pavkov. U okviru Koferencije Novom Sadu je kao jednom od 31 novoakreditovana grada u svetu uručen sertifikat, čime je zvanično postao član Foruma gradova vlažnih staništa.

– Novi Sad je jedan od 74 grada u svetu koji su dobili ovu akreditaciju za posvećenost zaštiti vlažnih područja, kao što su Koviljsko-petrovaradinski rit, Begačka jama i druga staništa duž Dunava, koja su ključna za očuvanje biodiverziteta. Učešće Grada na ovom međunarodnom skupu potvrđuje našu posvećenost održivim ekološkim rešenjima, kao i spremnost na saradnju s nacionalnim i međunarodnim partnerima u cilju zaštite životne sredine – izjavila je Vanja Petković, a prenosi Kabinet gradonačelnika.

U okviru konferencije na Specijalnoj sednici o novoakreditovanim gradovima vlažnih staništa delegacija grada Novog Sada održala je prezentaciju o očuvanju eksistema močvara.

– Kao drugi po veličini grad u Srbiji, Novi Sad je u potpunosti posvećen očuvanju svojih vitalnih ekosistema močvara. Grad aktivno štiti preko 5.100 hektara močvara, koje uključuju međunarodno priznato Ramsarsko područje, Koviljsko-petrovaradinski rit, i značajni park prirode, Begečka jama. Ovi napori odražavaju posvećenost Grada ekološkoj održivosti i biodiverzitetu – istakunuto je tokom prezentacije koja je obuhvatila i ekonomske koristi grada od održivog turizma, kao i na pojašnjenje pravnih okvira za zaštitu močvarnih ekosistema.

Vlažna staništa jedan od najvažnijih ekosistema na planeti, jer obezbeđuju svežu vodu, hranu i građevinski materijal, a imaju i ključnu ulogu u zaštiti od poplava, dopunjavanju podzemnih voda i ublažavanju posledica klimatskih promena i njihova zaštita je izuzetno značajna, istakli su učesnici Foruma, koji okuplja kreatore politika, naučnike i predstavnike lokalnih samouprava iz različitih delova sveta.

Šta bi sa Šodrošom?

S obzirom na borbu za očuvanje dela Šodroša koji je takođe “vlažno stanište” pitali smo Danielu Stojković iz ogranizacije “Svet i Dunav” za komentar na ovu vest i ona je izjavila da je Bernska konvencija u martu saopštila da će tražiti obrazloženje od Ramsarske konvencije zbog ugrožavanja Šodroša i Koviljsko-petrovaradinskog rita.

Ona je podsetila i upozorila na to da je u toku izgradnja petog mosta u Novom Sadu, bez Studije o uticaju na životnu sredinu i da je u planu i izgradnja postrojenja za otpadne vode u zoni izvorišta pijaće vode i “serija infrastrukturnih projekata koji direktno ugrožavaju dvostruko potvrđena izvorišta pijaće vode – Ratno ostrvo i Petrovaradinsku adu, koji zajedno mogu da snabdevaju pijaćom vodom preko 500.000 stanovnika”.