Ni nakon godinu dana od kako je u atarima sela Nakova kod Kikinde stradalo preko 1.000 ptica, ovaj slučaj najmasovnijeg trovanja ptica u Evropi ne samo da nije dobio sudski epilog, već je javnost uskraćena i za saznanja o rezultatima analiza uginuća i istrage. Kao logična posledica nekažnjavanja ovakvih zločina, ova godina je započela talasom trovanja u kojima je Srbija ostala bez jedinki brojnih zaštićenih i strogo zaštićenih ptičjih vrsta, upozoravaju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

– U poslednja dva meseca, u 10 različitih slučajeva, širom Srbije nastradalo je 19 jedinki retkih, ugroženih i  strogo zaštićenih ptica grabljivica. Sve okolnosti uginuća ptica ukazuju na trovanje, dok je u nekim slučajevima to sasvim izvesno. Vrsta koja simboliše problem trovanja u Srbiji, orao belorepan, pronađen je mrtav na četiri lokaliteta, pri čemu je nastradalo ukupno šest jedinki. Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da je u Srbiji u ovom veku otrovano preko 120 jedinki belorepana, a ovi podaci postaju još strašniji kada se zna da gnezdeća populacija belorepana u našoj zemlji broji oko 300 odraslih jedinki – stoji u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).

Na listu moguće otrovanih ptica posle dužeg vremena našle su se i dve jedinke beloglavog supa. Među otrovanim vrstama pronađene su i jedinke sivog sokola, stepskog sokola, riđe lunje i mišara.

– Ovog puta slučajevi trovanja nisu bili samo na području Vojvodine, već su rasprostranjeni širom Srbije, na teritorijama Prijepolja, Požege, Bogatića, Sremske Mitrovice, Rume, Beograda, Titela, Odžaka, Zrenjanina i Novog Kneževca – navode u saopštenju.

Upozoravaju da je ono što ornitolozi pronađu na terenu samo vrh ledenog brega ovog problema.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije smatra da je poražavajuće da nakon više decenija sveprisutnog trovanja divljih životinja, nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine još uvek nema akcioni plan za suzbijanje ove pošasti, kao ni protokole za blagovremeno i ispravno reagovanje na terenu, što stvara pometnju u saradnji mnogih institucija i često dovodi do propusta u istragama. 

– U svetu se zločini nad životinjama, u koje spada i trovanje, tretiraju i istražuju gotovo jednako kao zločini nad ljudima. U Srbiji je u prethodnih 20 godina preko 3 hiljade ptica stradalo od trovanja, a za to niko nikada nije kažnjen. Ove brojke pokazuju da je trovanje ustaljena praksa, a nadležne institucije ne samo da slučajeve ne dovode do suda, već javnost često ne obaveštavaju o ovim pitanjima koje se tiču ne samo životne sredine, već i zdravlja i bezbednosti stanovništva. Nekažnjavanje zločina je jasna poruka da je zločin prihvatlijv – izjavio je Slobodan Marković iz DZPPS.

Smatraju da s obzirom na alarmantno stanje, potrebne su hitne mere i efikasna rešenja kako bi se zaštitile ugrožene vrste i obezbedio opstanak divljeg sveta u Srbiji.

– Ptice grabljivice su vrste koje su na vrhu lanca ishrane, a od njihovog opstanka u značajnoj meri zavisi zdravlje samih ekosistema, proizvodnja hrane i dobrobit ljudi – zaključuje se u saopštenju.